Човечанство већ у еколошком минусу – трошимо 80 одсто више него што планета може да поднесе

У овом тренутку човечанство троши природне ресурсе 80 одсто брже него што Земљини екосистеми могу да их обнове. То значи да живимо као да имамо скоро две планете на располагању.

Последице таквог понашања су видљиве у дефорестацији, ерозији тла, губитку биоразноврсности и повећању нивоа угљен-диоксида у атмосфери, што доприноси све чешћим екстремним временским догађајима. Све то озбиљно угрожава способност планете да нам осигура храну, воду и сигурно окружење за живот.

Србија је своје ресурсе „исцрпела“ 8. маја битно раније у односу на прошлу годину (23. мај). Ако погледамо стање у нашем региону, ситуација је још гора. Хрватска је ове године свој Дан еколошког дуга дочекала већ 27. априла, месец и један дан раније него прошле године, када су у дуг ушли 28. маја. Словенија је границу прешла пре Хрватске – осмог, а Црна Гора 24. априла, потом следи Босна и Херцеговина 17. маја. Најбоље стоји Албанија – јер ће еколошки дуг почети тек 13. септембра.

Иако је Дан еколошког дуга релативно стабилан последњих десет година, сваке године почиње све раније. Остатак године човечанство исцрпљује природни капитал који не може бити обновљен.

Мерење еколошког дуга почело је 70-их година прошлог века и од тада се прекомерно трошење природних ресурса нагомилава – због тога од 1970. до данас наш еколошки дуг износи 22 године. То значи да чак и да овај датум остане непромењен, притисак на планету наставља да расте, јер би Земљи требало 22 године да у потпуности обнови своје ресурсе.

„Оцена на глобалном нивоу да је датум уласка у еколошки дуг релативно стабилан из перспективе природе делује као да људи желе себе да утеше да ипак не чине толико штете, а заправо то свакодневно радимо. Наша земља је прошле године имала нагли скок уназад и то је било могуће објаснити смањеним бројем становника према попису из 2022. године. Али како објаснити овогодишњи ранији улазак у дуг? Значи да је сигурно да нешто радимо погрешно. Сваке године изнова померамо границе до којих себи дозвољавамо еколошку штету“, истиче Александра Угарковић из WWF Adria (Светског фонда за природу).

Решења за смањење еколошког дуга постоје, бројна су и финансијски повољна. Највећи потенцијали леже у градовима, енергетици, храни, популацији и здравој планети, наводи се на платформи "Power of Possibility".

На пример, ако смањимо емисију угљен-диоксида из фосилних горива за 50 одсто Дан еколошког дуга био би померен за чак три месеца касније. То нам показује колико је важно да се окренемо ка одрживим моделима економије и друштва.

Потенцијали за обнову ресурса су велики. Смањење еколошког отиска изводљиво је помоћу система циркуларне економије, обновљивих извора енергије и очувања природних подручја.

„Смањење прекомерне потрошње је неопходно, али је заиста и могуће – уз креативност коју ми, људи имамо. Позивамо све да подрже одржива решења и буду део позитивних промена које ће осигурати одрживу и здраву планету за будуће генерације“, закључује Александра Угарковић.