Очување биодиверзитета подразумева и заштиту аутохтоних домаћих животиња од изумирања

Иако су вековима помагали људима да опстану, број магараца се у Црној Гори свео на свега 150 колико их је било пре десетак година. То се променило захваљујући, сада већ познатој у Европи, фарми магараца у Мартинићима код Подгорице.

„А ми имамо 150 пеликана на Скадарском језеру и онда сматрамо да се ради о јако угроженој врсти. Што значи да смо магарца, који је био и сад је дио црногорске и природне и културне баштине свели до броја који је пред изумирањем. Онда сам направио фарму да бих заштитио од изумирања и са 150 колико их је било пре десетак година број се попео, захваљујујући популарности фарме у Црној Гори на око 900, 2025. године“, објашњава др Дарко Савељић, биолог и власник Фарме магараца Мартинићи.

Фарму је посетило више од 150.000 људи. Међу њима велики број странаца, а највише Немаца, захваљујући документарцима приказаним на немачким телевизијама. На фарми која је за посетиоце отворена викендом, а за групе и радним данима, у мисији подизања свести о заштити природе и правима животиња, кроз програме еколошке едукације прошло је више хиљада деце.

„Свака држава има обавезу да штити своје генетичке ресурсе и једноставно смо у обавези да га сачувамо од изумирања. Магарац може да се користи и за производњу магарећег млека које је јако здраво и оно је здраво за све те плућне болести, с обзиром на то да има око два одсто протеина. То су имуноглобулини. Имуноглобулин Г је јако битан за све респираторне болести“, истакао је др Савељић.

Где су нестали коњи 

И неке друге корисне аутохтоне домаће животиње у нашем региону су пред нестанком. Према подацима од прошле године, захваљујући субвенцијама од 10.000 динара по грлу, евидентирано је да у Србији има свега 1.112 магараца.

„Што се тиче заштићених домаћих животиња, поред такозваног балканског магарца, рећи ћу и тзв. домаћи брдски коњ. Чим имате домаће, није он дивљи али чији је? Затим у региону босански брдски коњ, такође му бројно стање опада. Када су у питању говеда, подолско говече, буша, потом код оваца различити сојеви праменке, коза, балканска коза, Код живине што се тиче Србије, сомборска капорка, банатски голошијан и сврљишка кокош“, навео је професор др Владан Ђермановић са Катедре за одгајивање и репродукцију домаћих животиња Пољопривредног факултета.

Брдски коњ припада старој домаћој раси, чији број се свео на 4.000. Не тако давно, готово свака друга кућа у селима имала је пар коња. Пре пола века било их је 290.000, а према последњима подацима Републичког завода за статистику, у Србији има свега 14.000 коња различитих раса.