Екстремна топлота може убрзати старење, откривају нова истраживања

Нова истраживања рађена у САД показују колико екстремна топлота утиче на људе. Добијени резултати су забрињавајући и објашњавају да што су више људи били изложени топлотним таласима, то су брже старили. Дужи периоди екстремних врућина убрзавали су старење код старијих људи за више од две године.

Пошто се клима мења и све је више веома дугих временских топлотних интервала, људи ће бити све више изложени све већој топлоти, на коју ће наше тело реаговати бржим старењем.

Како старимо од последица топлоте

Старење је природни процес, али начин стрења је индивидуалан, и различит је од човека до човека. Током живота пролазимо кроз различите ситуације, доживљавамо стрес… ако довољно не спавамо дуже време, брже ћемо старити.

Топлота је мач са две оштрице. Некада нам прија, али често може да доведе до болести или чак и смрти. Због тога она убрзава наше биолошко старење.

Како то изгледа на генетском нивоу

Током живота наши гени се не мењају (осим случајних мутација), али се мења начин на који се они препознају.

Ћелијске промене у ДНК могу довести до тога да се протеини производе више или мање, што заузврат може да утиче на физиолошке функције и наш здравствени статус. Ово може бити и лоше и добро.

Топлотни стрес може то да промени, што би заузврат могло утицати на брзину старења.

Тешки топлотни стрес наше ћелије памте и с временом могу да мењају своје ДНК обрасце.

Многа истраживања о томе како топлота утиче на епигенетику односе се на животиње и биљке.

Шта је студија открила

У студији истраживача са Универзитета Јужне Калифорније учествовало је скоро 3.700 људи, просечне старости од 68 година.

Топлота утиче више на старије него на млађе људе. Наша способност да контролишемо телесну температуру опада како старимо и мање смо отпорни на спољашњи стрес и шокове. Такође знамо да периоди екстремних врућина изазивају талас болести а понекад и смрт, нарочито код старијих људи.

Студија је имала за циљ да боље разуме шта се дешава са људским телима на биолошком нивоу када су она изложена интензивној топлоти у кратком, средњем и дугом року.

Да би то урадили, истраживачи су узели узорке крви и измерили епигенетске параметре на хиљадама места широм генома, који су коришћени за израчунавање три сата која мере биолошку старост.

Затим су погледали нивое топлоте којима би сваки учесник био изложен у својим географским областима током претходних шест година, од 2010. до 2016. године.

Дуготрајно излагање интензивној топлоти повећало је биолошку старост за 2,48 година током шестогодишњег периода студије према Pc Pheno Age параметру и 1,09 година према Dunedin Pасе. 

Током периода истраживања, ефекат је био до 2,48 година бржи од нормалног старења, при чему је једна календарска година једнака једној биолошкој години старења. То јест, уместо да њихова тела остаре за шест година у периоду од шест година, топлота је могла да учини да њихова тела остаре до 8,48 година.

Важно је да се биолошки сатови прилично разликују, а још не знамо зашто.

Начин на који су ови истраживачи спровели своју студију даје нам поверење у њихове налазе – узорак студије је био велики и репрезентативан, а коришћење индекса топлоте уместо температуре ваздуха је побољшање у односу на претходне студије.

Међутим, налази не објашњавају да ли су учесници имали клима-уређај у својим домовима или су проводили много времена напољу.

Како се суочавамо са топлијом будућношћу, наша епигенетика ће се променити. Остаје још много посла да се види како се можемо прилагодити овим променама – или ако уопште можемо, у неким деловима света.