Тресетишта и мочваре темпиране „угљеничне бомбе“

Тресетишта широм света и даље су незаштићена упркос оромној количини угљен-диоксида која се емитује њиховим уништавањем, што утиче на глобално загревање, упозоравају стручњаци након анализе резултата истраживања.

Влажна животна станишта – тресетишта и мочваре – заузимају само три одсто површине копна на Земљи, али садрже више угљеника од свих светских шума заједно.

Међутим, пољопривредници и рудари исушују та подручја, приликом чега се емитује толико угљен-диоксида да би, да су држава, мочварна подручја и тресетишта биле четврти загађивач на свету, после Кине, САД и Индије.

Прва глобална процена показала је да је само 17 одсто влажних станишта унутар заштићених подручја. Ово је у супротности са поступањем са другим вредним екосистемима као што су тропске шуме, где је 38 одсто заштићено, или мангрове којих је под заштитом 42 одсто.

Површина заштићеног подручја тресетишта и мочвара била је чак нижа од просека, који износи 17 одсто, у три земље са највише оваквих терена: Канади, Русији и Индонезији. САД и Бразил су употпуниле листу првих пет држава, која заједно обухвата скоро три четвртине свих тресетишта и мочвара на планети, и имале већи постотак заштићених подручја.

Међутим, истраживачи су упозорили да заштићени статус на мапи не значи увек квалитетну заштиту на терену.

Научници истичу да је очување и обнављање тресетишта од суштинског значаја за одржавање глобалног раста температуре у оквирима међународно договорених циљева и ограничавање штете по живот и услова живота.

Скоро четвртина влажних средина је у опасности због људских активности.

Међутим, акција за одбрану тресетишта била је исплатив начин суочавања са климатском кризом, наводе истраживачи, а четвртина се налазила у оквирима резервата, где се показало да је животна средина изложена мањој деградацији него на другим местима.

Тресетишта и мочваре су били „екосистеми изузетно високе вредности“, али нивои заштите су били „опасно ниски“, каже др Кемен Остин из Друштва за заштиту дивљих животиња и биљака (Wildlife Conservation Society), научница која је била на челу стручног тима који је израдио студију. 

Тресетишта као темпирана карбонска бомба

Такви влажни терени не само да чувају угљеник, већ и задржавају воду, помажући у спречавању поплава и суша. Ту живе многе врсте маховина, цвећа, птица, риба и лептира. „Њихова вредност за људе, како на локалном тако и на глобалном нивоу, је огромна“, истакла је др Остин.

„Угљенику у тресетишту и мочвари биле су потребне стотине, па и хиљаде година да се акумулира и не би се могао заменити у временским оквирима релевантним за борбу против климатских промена. Зато се тресетишта понекад називају угљеничном или карбонском бомбом, јер када запалите ту бомбу, те емисије ће се наставити, а ми нећемо моћи да вратимо тај угљеник“, објашњава Остинова.

Према њеним речима, будући да су таква влажна станишта екосистеми који су веома густо засићени угљеником, улог је заиста велики када је у питању заштита тих подручја.

Влажна животна станишта тресетишта, тресаве, вресишта, мочваре, бејгали су подручја на којима се акумулира мртва биљна материја и распадање је споро због присуства воде. Међутим, исушивање или ремећење таквог тла на неки други начин за потребе пољопривреде, рударства или изградње путева и друге инфраструктуре излаже угљеник ваздуху и доводи до испуштања угљен-диоксида у атмосферу.

Угљеник ускладиштен у тресетиштима еквивалентан је количини која је потребна за више од 50 година данашњег нивоа светских емисија!

Студија, објављена у стручном часопису Conservation Letters, анализирала је удео тресетишта која су била у различитим врстама заштићених подручја. Док је 17 одсто било у некој врсти заштићеног подручја, само око половина се сматрала строго заштићеним. У Републици Конго, скоро 90 одсто тресетишта спада у заштићена подручја, али мање од једног процента је заиста под строгом заштитом.

У Великој Британији, која се налази на 12. месту у свету по површини тресетишта, 41 одсто обухваћено је заштићеним подручјима. Уз Индонезију, Велика Британија је била једна од ретких земаља која је имала свеобухватну стратегију о тресетиштима која подупире британске националне климатске планове, навели су истраживачи.

Потенцијална решења: нови прописи, национални планови 

Међутим, око 80 одсто мочвара у Великој Британији је већ деградирано исушивањем, прекомерном испашом и паљењем.

Истраживачи су указали на то да је проширење заштићених подручја важно за очување тресетишта, али да се брига о постојећим заштићеним подручјима као и финансирање таквих пројеката мора побољшати јер су многи финансијски били слабо подржани.

Увођење прописа о животној средини који штите земљиште од штетне експлоатације би такође помогли, као и давање већих права на земљиште староседеоцима.

Такође, током 2025. године постоје могућности да се заштита тресетишта и њихова обнова дода националним плановима за очување климе и биодиверзитета које земље морају доставити телима УН.

Има спаса и за тресетишта претворена у пољопривредно земљиште

Професор Крис Еванс, из британског Центра за екологију и хидрологију, оценио је да је студија важна: „Тресишта се често занемарују, чему не помаже чињеница да су обично равне, влажне, често неприступачне, нису увек сликовите и, за разлику од шума, гигатоне угљеника које држе крију испод површине֧“. 

Чак и тресетиште које се сада обрађује, објашњава професор Еванс, може се довести у боље стање смањењем дубине дренаже, што је мера која има потенцијал да смањи глобалне емисије за око два одсто уз задржавање земљишта у пољопривредној употреби.

Професор Хеико Балзтер са Универзитета Лестерин у Великој Британији указује на постојање ризика од пада нивоа угљеника у тресетишту. Такође, топлотни таласи и суше који су појачани глобалним загревањем угрозиле су одрживост тресетишта.

„То је још један разлог више да се ова земљишта што брже заштите“, поручује Балзтер.