Србија је на путу зелене трансформације - изазови који могу бити претворени у прилике

Србија се припрема за почетак обрачуна карбонске таксе такозваног бриселског СИБАМ механизма, којем подлежу производи који се пласирају на тржиште Европске уније.

Прве на удару су компаније енергетског сектора и мала и средња предузећа металске струке, цементаре и произвођачи вештачког ђубрива. Кроз разне пројекте Немачка обећава помоћ од 200 милиона евра.

"Механизам прекограничног усклађивања емисија угљен-диоксида кључан је алат Европске уније у постизању конкурентности предузећа и климатски прихватљивих производа, пружајући подстицаје за декарбонизацију", каже Анке Конрад, амбасадорка Немачке у Србији.

Брзим прилагођавањем, Србија може да унапреди трговинску позицију и односе са другим деловима света и региона, каже амбасадорка и додаје да ће Немачка наставити да подржава Србију на том путу. 

"Зелена транзиција и декарбонизација индустрије нису само заштита животне средине и нису то само глобални изазови, већ и шансе за иновације и одржив раст. То је карта за будућност. Претварањем тих изазова у прилике, тежимо да Србију позиционирамо као регионалног лидера у одрживом пословању", каже Милан Грујић, председник Немачко-српске привредне коморе у Србији.

Српска индустрија је већ почела прилагођавање тим новим европским прописима.

"Еврпска унија је изменила методологију за обрачун карбонске таксе. Већ знамо да ће тај трошак бити знатно скупљи него што се мислило пре шест месеци. Зато 90 одсто предузећа сматра да ће њихова роба коју извозе на европско тржиште да поскупи", каже Радман Шелмић из Привредне коморе Србије.

Занимљиво је истаћи да је током "Климатског дијалога" Немачко-српска привредна комора мерила угљенични отисак. Подсетимо, мерења на светском нивоу већ су показала - сваки учесник неке пословне конференције дневно произведе 200 килограма угљен-диоксида.

Ако је учесник допутовао авионом, та емисија досеже и до 1.000 килограма.