Поједине животињске врсте доказују да мужјаци могу да буду изузетни неговатељи младунаца

Очинска брига се сматра необавезном и стога је често претерано хваљена. Међутим, дивљење добрим очевима погрешно се примењује на врсту као што је белоглави (ћелави) орао, код којих је брига оба родитеља о младунцима правило.

Према речима професора зоологије са Универзитета Емори, Франса де Вала, очеви орлови су одувек хранили младунце и партнерку, док се птићи легу и не ојачају, а неки чак и мењају женке у лежању на јајима.

И код сисара има примера брижних очева, наводи професор, тј. код вукова и афричких дивљих паса, као и код неких глодара и малих јужноамеричких мајмуна. Додаје да мужјаци мармозети и тамарини губе на тежини док носе младе, јер женке узимају младунце само да их доје, а остало време су на очевим леђима.

„Међутим, када анализирамо најближе сроднике примата, очинска брига није тако честа. Заштита је примарни и неретко једини посао мужјака мајмуна. Они обично изводе одбрамбене акције ударања у груди како би отерали ловце и тако омогућили њиховим породицама да побегну“, истиче Де Вал.

Идеју да су мушкарци неприкладни за чување деце подржавају и нама најближи мајмуни, шимпанзе и боноби. Мужјаци ове врсте врло мало раде са младима. Код њих нема ношења, нема храњења, нема чувања младунаца.

Мужјаци шимпанзe усвајају сирочад

Након мајчине смрти када сироче цвили тражећи пажњу, одрасли мужјаци шимпанзе неретко усвајају малог и с љубављу брину о њему. Мужјак ће надгледати младунчетово лутање кроз шуму, потражити га ако се изгуби – трудећи се да буде заштитнички настројен као и свака мајка.

Кристоф Бош, проучавалац шимпанзи, је документовао најмање десет усвајања младунаца шимпанзи од стране мужјака, у шуми Таи, у Обали Слоноваче. Неки мужјаци су се бринули о младима најмање годину дана, а један мужјак је то чинио више од пет година. Према узорцима ДНК, мужјаци нису били биолошки очеви младунаца.

У Националном парку Кибале у Уганди, научници су били сведоци избијања респираторне болести која је убила чак двадесет пет шимпанзи. Пошто шимпанзе остају зависне од своје мајке најмање десет година, уобичајени исход за малу сирочад била је смрт, наводи професор Де Вал.

„Међутим, четворо младунаца усвојила су њихова браћа 'адолесценти'. Ови мужјаци никада не би кренули негде без малог брата или сестре. Њихова пажња је била изузетна, с обзиром на тежак друштвени живот адолесцената који покушавају да уђу у мушку хијерархију“, додаје зоолог.

Очинство мења биологију мушкараца, сматрају стручњаци. Млади очеви доживљавају пораст окситоцина (хормона мажења) док им ниво тестостерона опада. Мушкарци почињу да се удаљавају од ризика и лова на партнерке због посвећености својој породици.

Ове промене би требало да разбију мит да мушкарци никада не могу бити добри неговатељи, јер нису биолошки „припремљени“ за то, сматра професор Де Вал.

„Уместо да биологија диктира наше понашање, веза између биологије и понашања више личи на 'двосмерну улицу'. Биологија има репутацију 'круте' науке, али је далеко флексибилнија него што људи мисле. Имајте ово на уму кад тврдите да знате шта је 'природно' за нашу врсту“, додаје зоолог са Универзитета Емори, Франс де Вал.