Читај ми!

Изложба о заштићеним подручјима: Да ли је простор града – простор природе

Изложба Завода за заштиту природе Србије „Простор града – простор природе“, отворена у Галерији науке и технике САНУ у Београду, доступна је посетиоцима до 31. јануара 2025. године.

Изложба Простор града – простор природе представља приказ заштићених подручја Београда, одабраних примерака дендрофлоре, споменика природе и предела изузетних одлика интерпретираних у форми видео радова, фотографија и текстова, као и еко-фигура од секундарних сировина на тему заштићених животињских врста које настањују простор нашег главног града.

Изложба је организована у циљу подесећања становника градског простора на исконску везу са природним окружењем, целином без које и сам губи свој природни, хумани лик, чиме је занемарена једна од суштинских потреба људског бића, да буде у трајној комуникацији и додиру са природом.

Изложбом Простор града – простор природе Завод за заштиту природе Србије, кроз вишеслојна значења приближава публици живе споменике Београда, као сведоке прошлости са којима смо повезани кроз историју, сећања, успомене, предања и митове.

Поставка има циљ да публику упозна са заштићеним подручјима – зеленим оазама Београда, одабраним примерцима заштићене дендрофлоре и животињским врстама Београда у контексту очувања, вредновања и интерпретације природне баштине градског простора.

На свечаном отварању изложбе присутнима су се обратили академик Слободан Милосављевић, председник Савета Галерије науке и технике САНУ и извршна директорка Завода Бранка Вујовић.

Од 54 заштићених подручја на територији града Београда (пет предела изузетних одлика, 35 споменика природе и пет заштићених станишта), приказано је 12 која показују разноврснот и богатство природе града: пределе изузетних одлика „Велико ратно острво“. „Ада Циганлија“, „Космај“ и „Авала“, споменике природе дендролошког каратера: „Бојчинска шума“, Ботаничка башта „Јевремовац“,  „Липовачка шума – Дуги рт“, „Топчидерски парк“, „Шума Кошутњак“, „Пионирски парк“, „Стабло тисе у Земунском парка“, „Храст на Цветном тргу“, „Платан код Милошевог конака“ и „Стабло Гинка на Дедињу“, и два споменика природе геолошког карактера “Калемегдански рт“ и „Миоценски спруд на Ташмајдану“.

Емотивна веза коју негујемо према просторима природе у простору града, омогућава нам да одржимо и створимо однос према природним вредностима који нас окружују, јер тамо где препознајемо вредност у нама се рађа потреба да то што нам је вредно и сачувамо, поручују из Завода за заштиту природе Србије.

недеља, 29. децембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње