Китови живе и до два пута дуже него што смо мислили

Неки од ових китова могу да живе до 150 година, што је скоро двоструко више од онога што су научници мислили, а то је да те животиње могу доживети између 70 и 80 година.

Такође се сматрало и да северноатлантски глатки китови имају максималан животни век од око 70 година. „Открили смо, међутим, да је тренутни просечан животни век ове критично угрожене врсте само 22 године, а они ретко живе преко 50", наводе истраживачи у својој студији.

„Ове две врсте су веома блиско повезане – пре само 25 година сматрале су се за једну врсту – тако да бисмо очекивали да ће имати сличан дуг животни век. Оштру разлику у дуговечности северноатлантских десних китова приписујемо смртности изазваној људским фактором, углавном због заплитања у риболовну опрему, односно мреже, и удара у бродове", сматрају научници.

Нове процене старости, истраживачи су направили користећи фотографије јединки женки китова током неколико деценија. Поједини китови се могу препознати из године у годину на фотографијама.

„Користећи фотографије, развили смо оно што научници називају криве преживљавања процењујући вероватноћу да ће китови нестати са фотографског записа како буду старили. Из добијених кривуља преживљавања могли смо да проценимо максимални потенцијални животни век.

Пре двадесет пет година, научници који су радили са ловцима на китове на Арктику показали су да гренландски китови могу да живе до, па чак и преко 200 година. Њихови докази укључивали су проналажење камених врхова харпуна који су коришћени пре средине 19. века, који су били забијени у ткива китова које су недавно убили традиционални китоловци.

Такође, анализа протеина из очију уловљених китова пружила је додатне доказе о њиховом дугом животном веку.

Зашто је важно да знамо колико дуго китови могу да живе

Разумевање тога колико дуго живе дивље животиње има велике импликације на то како их најбоље заштитити. Животиње које имају веома дуг животни век обично се размножавају изузетно споро. Некада прођу године без потомства.

Животна историја усамљених врста  китова – посебно у доба када женке почињу да се размножавају и интервал између два доношења на свет младих китова, – је под јаким утицајем – управо њиховог потенцијалног животног века.

Стратегије очувања и управљања које се планирају у складу са тим имаће веће шансе за успех. То је посебно важно с обзиром на очекиване утицаје климатских поремећаја, упозоравају истраживачи.

Постоји много других великих врста китова, укључујући плаве, грбаве, сиве... који још одолевају лову.

Научници тренутно претпостављају да они живе око 80 или 90 година, али сада и то доводе у питање, јер је могуће да је и њихов очекивани животни век доста дужи.

Масован „индустријски китолов", који је окончан тек шездесетих година прошлог века уклонио је старе китове из светске популације китова.

Иако се многе популације китова опорављају у смислу бројности, није било довољно времена да китови рођени након завршетка индустријског китоловца постану довољно стари. Све то онемогућава комплетније анализе.

Занимљиво је да друга истраживања откривају да је губитак старијих јединки из популација феномен који се јавља код већине, физички великих, животињских врста. Истраживачи тврде да то представља прави губитак културе и мудрости код животиња што деградира њихов потенцијал за преживљавање у измењеним условима.

„Желимо да боље разумемо како је китолов утицао на број старијих јединки у тренутним популацијама китова и да предвидимо када ће се број старих јединки опоравити на нивое пре великог лова. Наши прелиминарни резултати сугеришу да би могло проћи још 100 година пре него што се популације китова заиста опораве, чак и за врсте чије популације сада броје онолико колико их је било пре лова на китове. Истраживање показује да чак и када се популација повећавала, предузете мере управљања и заштите ипак нису биле довољне да спрече да ови китови угину премлади", рекао је професор екологије Грег Брид, са Универзитета на Аљасци Фербенкс, који је истраживање о старости китова радио са колегом Питером Коркероном из Центра за  планетарно здравље и сигурност хране, Универзитета Грифит.