Зашто грађани често не знају шта удишу и шта кочи решавање проблема аерозагађења

У овој години је на 40 мерних места премашен дозвољен број од 35 дана са прекорачењем загађења. Нису још сви градови покривени државним мониторингом, али постоји грађански мониторинг.

„Ми смо имали ситуацију са фудбалском утакмицом које се десило у Лесковцу прошле недеље, када су све грађанске станице показивала је концентрацију ПМ10 честица преко 400, а стадион на отвореном је био пун грађана који нису имали ту информацију. Надамо се да ускоро добијемо званични мониторинг и званично добијемо и ону категорију ваздуха коју заиста дишемо“, каже Aна Пецарски из организације ТИМ 42 у Лесковцу.

Недавно је рађено истраживање о утицају загађеног ваздуха на здравље становника Лесковца, Новог Пазара и Ваљева, у периоду од 2016. до 2023. године.

„Ми смо конкретно испитивали шест, седам дијагноза, а то је утицај на карцином плућа, на хроничну опструктивну болест плућа, на акутне, респираторне инфекције, шлог. Све је то на неки начин измоделирано и показано је да постоји повезаност аерозагађења са ПМ честицама са тим дијагнозама“, објашњава др Бранислава Матић, специјалиста хигијене и медицинске екологије из Националне еколошке асоцијације.

Анализа ефеката Закона о заштити ваздуха из 2009. показала је да је неопходно урадити нов Закон који има за циљ усаглашавање са међународно преузетим обавезама и са прописима ЕУ.

„Оно што је једна од главних новина је чињеница да се укидају до сада постојеће три категорије квалитета ваздуха, чист, загађен и прекомерно загађен, будући да нећемо више имати толерантне вредности загађујућих материја. Зато што су оне према претходној регулативи до 2020. требало бити сведене на нулу“, наводи програмски менаџер Београдске отворене школе, Огњан Пантић.

Многе локалне самоуправе које имају мониторинг који показује прекомерно загађен ваздух, иако су у обавези нису донеле планове квалитета ваздуха.

„Тренутним законом нисмо имали јасно дефинисан извештај о реализацији планова квалитета ваздуха. Министарство јесте тражило од јединица локалних самоуправа да их известе, у ком је степену реализација, али овог пута то ће бити обавеза да се једном годишње састави, припреми извештај о реализацији планова квалитета ваздуха“, истиче Душица Радојичић из Министарства заштите животне средине Србије.

Закон прописује и да кад се прекорачи концентрација загађујућих материја опасних по здравље људи, Министарство и локалне самоуправе дужни су да обавесте јавност.