Шта то „шуми” у океану, звучи као Левијатан

Од шездесетих година прошлог века научници који истражују морске дубине бавили су се необичним звуком који је долазио из ледених вода Антарктика. Посада подморнице која је била на том задатку описала је чудан звук који је и један од доминантних звукова океана током аустралијске зиме. Дали су му име „био-патка”. Звук се састојао од серије импулса са интервалом од 3,1 секунде између две серије понављања.

Тај звук је збунио научнике када су пре неколико година открили да понавља током сваке зиме и пролећа истовремено у источном Веделовом мору и код западне Аустралије.

Годинама након првог извештаја о такозваној „био-патки” из 1960. године, научници су се трудили да то објасне. Још немамо потпун одговор, али нови рад који анализира те звуке сугерише да подсећа на чудан разговор.

„Открили смо да обично постоји неколико различитих извора на различитим локацијама у океану и да у ствари ове звуке испуштају животиње (китови) становници океана”, рекао је Рос Чепман, океанограф са Универзитета Викторија у Канади.

Интересантно је да када један кит испушта те звуке, остали су тихи, као да га слушају у тишини.

Чепмен је представио рад свог тима на 187. састанку Америчког акустичког друштва.

Океани су веома велики, веома дубоки и људима је веома тешко да их истраже. Често се каже да знамо више о Марсу него о морском дну. Тако да није изненађујуће што тамо вребају ствари које нисмо видели и понашање животиња које не можемо да идентификујемо.

„Био-патка” је прво забележена у водама Антарктика, а касније и на западној обали Аустралије.

Одговор на ово интригантно питање за научнике стигао је 2014. године: користећи ознаке које су бележиле њихово понашање, научници су успели да повежу звук са китовима минки (Balaenoptera bonaerensis) на Антарктику. Китови су испуштали звуке који су били слични снимцима које испушта „био-патка”.

Случај није затворен, научницима је и даље веома интересантан

Океанограф Чепмен је и после нових открића наставио да проучава звуке јужног океана од 1980-их, када су снимци открили да се „био-патка” или неки од њених рођака оглашавају са вишим фреквенцијама, широм Аустралије и Новог Зеланда.

„Звук је био толико поновљив да у почетку нисмо могли да верујемо да је биолошки”, објашњава океанограф.

Сваког дан смо учили нешто ново о звуку који долази из океана док смо прикупљали и анализирали податке – то је било заиста узбудљиво за нас.

Чак и ако звук производе антарктички китови минки, још постоји мистерија. Не знамо сврху позива јединки које се оглашавају. Али Чепмен је релативно сигуран да је природа снимака које су он и његов тим анализирали разговор.

Мистерија је и сврха разговора међу китовима

„То је увек било питање без одговора у мом уму. Можда су причали о вечери, можда су родитељи разговарали с децом, или су можда једноставно коментарисали тај луди брод који им је сметао изнад глава”, рекао је Чепмен.

Истраживачи китова мистерију су прогласили разрешеном: антарктички китови минки (Balaenoptera bonaerensis) производе те необичне звуке које допиру из дубина океана.

Ово откриће пружа нове увиде у понашање ове мало познате врсте китова, која је главна мета јапанског „научног” лова на китове (Јапанци су веома активни са китоловом на Антарктику).

Минке китови су брзи пливачи и могу да постигну максималну брзину од 40 километара на сат. Могу да достигну дужину до 10 метара, а тешки су око девет тона. Радознали су, веселе природе. Сваке зиме мигрирају у топлије воде. Испуштају звуке јачине до 156 децибела.