Екомондо: Какав је пут до декарбонизоване и регенеративне економије будућности

Економија сутрашњице је декарбонизована, кружна и регенеративна. То на сајму у Италији промовише више од 1.600 компанија. Међу њима десету годину заредом је и једна из Србије.

„Овде смо да се информишемо о новим технологијама и трендовима, да са нашим партнерима размењујемо идеје и искуства. Пре свега желимо да повећамо видљивост нашег бренда, да дођемо до нових купаца, и тиме јачамо позицију на међународном тржишту”, рекао је Жарко Боговац из компаније „Пластик Гогић“.

Одлагањем отпада на депоније бесповратно се губе драгоцени материјали и енергија. Иако пионирски подухват, органски отпад постаје све занимљивији компанијама у Србији.

„Сакупљањем и прерадом отпада од хране умањујемо емисије штетних гасова за 70 одсто, него када би тај отпад завршио на депониији. Да би достигли просек ЕУ неопходно је да се прикупљање отпада прошири на домаћинства јер губимо велике количине зелене енергије”, изјавио је Јан Мали из компаније „Есотрон“.

Производња хране и енергије у исто време није само могућа већ је сада неопходна, а пољопривреда игра кључну улогу. Примена вештачке интелигенције на циркуларну економију међу главним је темама, од праћења животне средине до одрживог управљања системима.

„Дронови са термовизијском камером које смо овде препознали омогућили су нам, а све у светлу експанзије соларних електрана у Србији, да уз помоћ софтвера са вештачком интелигенцијом на бржи и ефикаснији начин решавамо кварове”, каже Миодраг Малинић, из Апатинске пиваре.

У колевци моде, Италији, свесни су да је текстилна индустрија одговорна за 10% глобалне емисије угљеника, огромну потрошњу воде и и стотине хиљада тона микровлакана који заврше у мору. Зато су кључне речи за зелену конверзију текстила рециклажа и еко-дизајн.

„Текстилни отпад користимо за трансформацију у нови материјал. Од њега настају веома отпорне, тврде плоче за подове, облоге за зидове или намештај”, објашњава Мариа Луиса Норито.

„Имамо пример како можемо поново да користимо оно од чега је била перјана јакна, да повратимо материјале од којих је направљена. Одвојили смо перје, а затим је настао материјал за мадраце и други делови, дакле то је 100 % рециклирање”, додао је Тицијано Солдан.

„Ми производимо грубе, игличасте тепихе за привремене догађаје као што су сајмови и конгреси. На крају сваке манифестације тепихе трансформишемо, дајући им нови живот. Прво настају грануле полипропилена, а од њих касније добијамо овако разноврсне и шарене листове, који се могу користити за креирање намештаја попут столица. Оно што је на почетку имало привремену употребу претвара се у трајни производ”, каже Ђулија Де Роси.

„Римини 24 је највећа светска изложба у делу опреме за заштиту животне средине. Србија има највећу привредну делегацију и ово је велика прилика за трансфер знања. Оно што доминира у овом процесу нових технологија јесте увођење вештачке интелигенције и дигитализација потпуног процеса комуналне инфраструктуре, управљање отпадом, отпадним водама, одговора на климатске промене, деградације земљишта, и уверен сам да ће наша индустрија, наша мала и средња предузећа успети да пренесу део опреме који је потребан за технолошки напредак Србије”, истакао је Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију ПКС.

Стиче се утисак да је Екомондо више од сајма, то је покрет за одрживу будућност. Убрзана декарбонизација привреде јесте изазов, али економски изводљив са користима које су веће од трошкова.