Ботаничари идентификовали 33 глобалне тачке са хиљадама непознатих биљака

Ботаничари су идентификовали 33 „мрачне тачке“ широм света где хиљаде биљних врста вероватно чекају да буду откривене, показују резултати новог истраживања.

Од палме на Борнеу која цвета под земљом до орхидеје са Мадагаскара која свој живот проводи растући на другим биљкама, истраживачи и даље откривају десетине нових врста сваке године.

Нови пројекат који води британска Краљевска ботаничка башта у Кјуу скреће пажњу на делове света где би научници требало да усмере потрагу јер у тим областима се потенцијално налази више од 100.000 биљних врста за које се верује да су неоткривене, а од којих би већина могла да буде у опасности од изумирања.

Научници су идентификовали области богатог биљног диверзитета од Мадагаскара до Боливије.

Студија, објављена у специјализованом часопису New Phytologist, надовезује се на анализу истраживача из Кјуа представљену прошле године која је открила да ће три четвртине свих неописаних биљних врста вјероватно бити у опасности од изумирања.

Научници верују да непознате врсте могу да воде до будућих открића лекова, горива или других иновација.

Професор Александар Антонели, директор научног сектора центра у Кјуу и један од аутора студије, истакао је да је циљ истраживања био да се помогне у бољем циљању очувања и убрзању стопе открића биљака, упозоравајући да ће многе врсте, при тренутној стопи идентификације, изумрети пре него што икада буду познате науци.

„Ми штитимо 30 одсто планете под тренутним циљевима УН – али не знамо које области да заштитимо ако немамо праве информације. Претходна истраживања су показала да биолози нису били посебно ефикасни у документовању биодиверзитета. Враћали смо се на иста места изнова и изнова и тако занемаривали нека подручја на којима може живети много врста“, објаснио је Антонели.

Већина региона је у Азији – чак 22 области означене су као области на којима су потребна даља истраживања и укључују острво Суматру, источне Хималаје, Асам у Индији и Вијетнам.

У Африци су препоручени Мадагаскар и јужноафричке провинције Кејп, док су Колумбија, Перу и југоисточни Бразил истакнуте области у Јужној Америци.

Скоро све области се преклапају са областима које су већ идентификоване као „вруће тачке” биодиверзитета. Реч је о областима планете које су богате животом, али им прети уништење.

Др Семјуел Пиронон, биолог на Универзитету краљице Мери у Лондону, почасни научни сарадник у научном центру у Кјуу и један од аутора рада каже да су се све земље сагласиле да очувају и обнове биодиверзитет, укључујући биодиверзитет биљака.

„Како да то урадимо ако не знамо о којој врсти говоримо или какав је биодиверзитет и где можемо да га обновимо?“, пита се др Пиронон.

Грађани и научници заједно откривају нове врсте

Многе земље у којима су препознате недовољно истражене области имају ограничен капацитет за формалну идентификацију врста и истраживачи се надају да ће њихова анализа инспирисати будућу сарадњу између истраживачких институција и локалног становништва широм света.

Научници упозоравају да грађани не би требало да сами сакупљају врсте због строгих међународних закона о ремећењу биодиверзитета широм планете, као и потенцијалног угрожавања опстанка врста.

Фотографисање биљака у овим областима и њихово објављивање на платформама, то јест налозима посвећеним биљним врстама, могло би да буде од велике помоћи.

„То је сјајна прилика за јачање партнерстава између научника и грађана, јер се платформе као што је iNaturalist ослањају на обе групе. Људи фотографишу ствари за које мисле да су занимљиве остатку света, а научници су кључни јер помажу у идентификацији те врсте“, поручио је др Пиронон.

Следећег месеца владе ће се састати на самиту о биодиверзитету Коп16 у Калију, у Колумбији, у организацији Уједињених нација. То ће бити први сусрет од 2022. године и договора о циљевима за спречавање губитка живота на Земљи у овој деценији.