Фокландска острва скривају богату прашуму, иако на њима дрвеће не расте

Током 2020. године др Зои Томас, професорка физичке географије на британском Универзитету Саутемптон, радила је на Фокландима када је од пријатеља добила поруку да су стабла дрвећа откопана из слоја тресета на градилишту у близини главног града.

„Помислила сам да је то заиста чудно, јер на Фокландима због ветрова и неплодне земље не расте дрвеће“, наводи Томасова.

Фокландска острва су територија под британском влашћу око које су Велика Британија и Аргентина водиле познати рат 1982.године. Британија је добила рат, али Аргентина наставља да полаже право на острва.

Професорка Томас и њене колеге су отишли ​​на наведену локацију и открили „велике комаде дрвета“. Остаци стабала су били јако добро очувани. Истраживачима је било јасно да ови фосилизовани остаци потичу из далеке прошлости, као и да сведоче да је на острвима некада владао потпуно другачији екосистем у односу на данашње време и да је на острву била прашума. 

Међутим историјат ове скривене шуме сеже у много даљу прошлост него што су истраживачи у почетку мислили.

Анализа остатака древне шуме Фокландских острва

Међународни тим научника покушао је да одреди старост полена и спора откривених у тресету. Показало се да су остаци дрвета престари за радиокарбонско датирање, које може одредити старост органске материје до 50.000 година.

„Фосилизовани полен указује на одређени геолошки период и његово присуство може да помогне у одређивању старости фосилног налазишта“, објашњава Мајкл Донован, менаџер палеоботаничких колекција у чикашком Природњачком музеју који није био укључен у студију.

Детаљна истраживања у Аустралији

Лабораторијско истраживање рађено је на аустралијском Универзитету у Новом Јужном Велсу, где су остаци пронађених стабала допремљена ради истраживања електронским микроскопом.

„Анализом разних спора које су биле збијене и запечаћене у истим слојевима тресета као и дрво, као и анализом полена, дошли су до закључка да су стабла и гране стари између 15 и 30 милиона година“, истакао је Мајкл Донован.

Кроз њихову анализу, аутори студије могли су да идентификују врсте дрвећа. Према анализама примерци су припадали прашуми сличној оној у модерној Патагонији, што указује да је клима на Фокландским острвима милионима година била влажнија и топлија него данас.

„Многе врсте дрвећа које расту (у Патагонији) још нису еволуирале, али смо пронашли блиске рођаке (у узорцима са Фокландских острва), укључујући врсте букве и четинара. Фокландска острва су тренутно прекривена травом и недостаје им аутохтоно дрвеће“, додаје Донован.

Зашто дрвеће још увек не расте на Фокландском архипелагу, није доказано, иако та врста дрвећа расте на истој географској ширини у Јужној Америци, наводи се у студији. Истраживачи наводе да су фактори изостанка високог растиња јаки ветрови и кисело земљиште богато тресетом.

Фокландска острва су важна локација за проучавање климатских промена на јужној хемисфери, наглашава професорка Томас, чије истраживање је првобитно имало за циљ да открије промене животне средине на архипелагу током последњих 20.000 година.

„Јачина западних ветрова може да утиче и на антарктички лед, атмосферску циркулацију и обрасце падавина, а острва су једно од само неколико копнених маса на њиховом путу. Ако успемо да разумемео на који начин су ови ветрови ојачали или ослабили у прошлости, с обзиром на локацију острва у близини Антарктика, могли бисмо да предвидимо будуће климатске промене. Мало је вероватно да ће се на острву ускоро вратити дрвеће", додаје проф. ЗоиТомас.

Такође, тренутни резултати истраживања указују да ће овај регион постати топлији, али и сувљи – што ће повећат ризик од ерозије тресетишта која су веома осетљива на климатске промене.