Изумирање риба у рекама, Србија би могла да остане без јесетри и моруна

Лосос, харинга, јесетре за милионе људи су основна храна и значе њихову егзистенцију. Међутим, управо човек угрожава опстанак ових врста. Процењује се да на европским рекама постоји око 1,2 милиона баријера које спречавају миграцију риба. Такође, одржавање пловног пута, екслпоатација шљунка, као и регулације река у циљу заштите од поплава могу утицати неповољно на станишта риба.

„Прекомерни излов је још један од фактора који неповољно утиче на миграторне врсте риба. То је нарочито изражено код економски значајних врста, као што су јесетре, које су ловљене због врло цењеног црног кавијара. У додатне негативне утицаје можемо додати климатске промене, уношење алохтоних врста риба, загађење и ширење болести риба”, каже др Мирјана Ленхардт, научни саветник.

Међу најугорженијим рибама у свету су лосос, пастрмка, моруна, европска јегуља, јесетре.

„Јесетре имају свега неколико преосталих природних станишта која им пружају одговарајуће услове за опстанак. Занимљиво је да је у Европи једини регион где се и даље налазе одрживе природне популације јесетри у доњем току реке Дунав, низводно од хидроелектране Ђердап 2 и у северо-западном делу Црног мора. Ипак, статус заштите јесетри у Дунаву је врло забрињавајући, јер је, упркос напорима за њихову заштиту, ситуација и даље изазовна”, објашњава Горан Врељански, сарадник на пројектима из области слатководних Система, WWF Adria.

„Моруна, руска јесетра и паструга се могу наћи у Србији у Дунаву од ушћа Тимока до бране Ђердап 2 докле стижу при њиховим миграцијама из Црног мора ради мреста. Црноморска и дунавска харинга се, такође, могу наћи у том делу, али постоје и налази узводно од бране што указује да харинга вероватно може прећи брану преласком кроз бродску преводницу. Јегуље се спорадично могу наћи у Дунаву”, објашњава Ленхардт.

Знак стања екосистема

Миграције риба су, додаје, везане за тражење места за мрест, потрагу за храном или тражење места за презимљавање. Уколико је статус популација миграторних врста риба добар, то указује и на добро стање водених екосистема, а они су значајни и за опстанак људи.

„Миграторне рибе доприносе биолошкој разноврсности, служе као храна за друге врсте, хране се другим врстама, значајне су за економију тј. риболов и туризам. Међутим, оно што се често заборавља је да многе миграторне рибе имају културну и историјску важност за заједнице које живе уз реке”, подсећа Врељански.

Даље угрожавање ових врста може се спречити, а један од начина је и укањање препрека на рекама.

„Уклањање баријера из реке подразумева рушење или модификацију брана, језера, брзака или других препрека како би се омогућила природна динамика протока воде, а самим тим и слободна миграција риба. Међутим, тако нешто је могуће тамо где технологија и финансијска средства то дозвољавају, узимајући у обзир и економске и еколошке факторе”, наводи наш саговорник.

Углавном се, каже, ради на уклањању старих баријера које се више не користе. Само прошле године у 15 европских земаља уклоњено је око 500 различитих препрека, што је омогућило поновно повезивање више од 4.300 километара река. До 2030. године план је да се у Европи на овај начин обнови 25.000 километара река.

У Србији су, додаје, до сада уклоњене баријере на неколико мањих водотокова и притока већих река као што су Тамнава, Пек, Лепеница.

„Веће бране на главним рекама као што су Дунав, Сава и Дрина и даље представљају изазов за уклањање, те се на њиховом уклањању и даље ради или су планирани пројекти. Рушење већих баријера је и временски и финансијски захтевно, а често је због економског аспекта неизводљиво. Зато се код оваквих подухвата најчешће иде ка прављењу пролаза за рибе”, објашњава Врељански.

„У Србији је завршен пројекат WеPass где су вршена телеметријска испитивања риба ради одређивања њиховог понашања низводно од бране Ђердап 2 и у акумулацији између брана Ђердап 2 и Ђердап 1. При томе су разматране и могућности за изградњу рибљих стаза или рибљих лифтова на ове две бране. Следећи пројекат, WеPass2, се завршава ове године и један од резултата пројекта ће бити и потенцијално решење за изградњу рибљих пролаза. Оба пројекта финансира ЕУ”, каже др Мирјана Ленхардт.

За сада, подсећа, у Србији постоји неколико рибљих стаза на високим бранама и малим хидроелектранама. Ипак, на већини брана не постоје пролази за рибе.

Спречавање илегалног излова

„Хидроелектрана Зворник, која је изграђена 1955. поседује рибљу стазу која омогућава пролаз риба из Саве и доњег тока Дрине у Зворничко језеро. Као што сам поменула пројекти везани за изградњу рибљих пролаза на бранама Ђердап 1 и Ђердап 2 су започети, при чему су искуства за изградњу рибљих стаза и лифтова за јесетарске врсте риба сакупљана у САД, Канади, Русији и Европи”, каже наша саговорница.

У циљу очувања миграторних врста риба изузетно је важно спречити илегалан излов, због чега је едукација врло битна. Један од успешнијих програма био је пројекат „Живот за дунавске јесетре” који је спроведен од 2016. до 2020. у шест земаља кроз које протиче Дунав. Он је, између осталог, подразумевао обучавање 24 рибара за учешће у активностима које се предузимају на бројним врстама риба које држава има обавезу да прати.

„На овај начин, рибари нису укључени само у истраживање јесетри, већ су и унапредили своје разумевање, уважавање и осећај одговорности за очување ових врста. У читавом пројектном региону рибари су почели да пуштају случајно уловљене јесетре и добровољно пријављују улов пројектном тиму, али и надлежним органима”, каже наш саговорник.

Да би се сачувале миграторне врсте риба потребно је ускладити интересе привреде и интересе за очување животне средине.

Често делује да је хидроелектрична индустрија неспојива са очувањем биодиверзитета, јер се чини да упркос све израженијим климатским променама, профит и даље диктира начин рада и степен конзервацијских активности на подручјима која су предмет заштите.

Међутим, то не мора да буде тако. Искуства развијених земаља показују да је те интересе могуће помирити, а корист од тога имају сви.