Београдске отпадне воде – чекајући на европске стандарде у пречишћавању

Сава и Дунав јесу велике реке и, кажу стручњаци, могу много тога да „прогутају“. Константин Илијевић, доцент на Хемијском факултету, гостујући у Београдској хроници, рекао је да, када је загађење река у питању, увек постоји опасност по животињски биљни свет. Та опасност је посебно велика када су сушни периоди и када се реке повлаче, а канализација се излива у њих.

„Ми имамо среће што су Дунав и Сава реке веома великог обима, тако да имају велики пуферски капацитет, и могу да апсорбују велику количину загађења. Оно што је проблем је што се у летњим месецима мењају услови који владају тим рекама. С једне стране имамо повишене температуре, и те повишене температуре онда убрзавају и неке процесе. Смањују количину кисеоника коју вода природно може да раствори, што онда изазива додатно оптерећење на живи свет, али покреће читаву једну серију веома неповољних процеса који додатно компликују ситуацију, и изазивају масовна угинућа“, рекао је Илијевић.

Крајем јула у каналу реке Визељ, што је притока Дунава, десило се масовно угинуће риба.

„Ви имате велику количину различитих органских супстанци, нутријената и тако даље, а то уопште не морају да буду токсичне супстанце, и заправо, многи од тих материја су на неки начин, што су за нас витамини, то је за живи свет такође нешто што је неопходно. Међутим, они у овим условима доводе до бујања живог света. Где имате бујање, имате већу количину органске материје које се временом распада. И то распадање онда изазива у природи различите токсине, ослобађање токсина и ове неповољне услове које могу да имају фаталне последице“, објаснио је гост Београдске хронике.

Град величине Београда има огромну количину комуналних вода и осим фекалија, ту је и огромна количина остатака које људски организам ослобођа услед употребе неких лекова, као што је диклофен, хормона… Све то може да утиче на одређене организме. Неке врсте риба имају проблеме због хормона из канализационих вода.

„У питању је један изузетно велики проблем који очигледно захтева изузетно велику вољу да би се решио“, каже Илијевић о питању пречишћивању вода, и додаје: „У суштини, у решавању комуналних проблема најчешће не леже неке велике паре, али, опет, очигледно да је нама проблем да тај проблем решимо… Онда можда јесте решење да се укључи неки приватник који ће просто, путем неког јавног, јавно-приватног партнерства, да погура то, да тако кажемо, као што је био случај са градском спалионицом у Винчи“.