Читај ми!

Туризам у ери климатских промена – да ли је Скандинавија нова Шпанија

Климатске промене погађају све секторе привреде, туризам поготово. Отварају се нове дестинације, хладнији крајеви Европе постају примамљиви туристима. Традиционална летовалишта и дестинације суочавају се са бројним променама, Атина је више пута ове године затварала Акропољ због врућине. У ком смеру ће се због тога развијати туризам и како би Србија требало даље да развија своју туристичку понуду?

Из године у годину сведоци смо промена временских услова, лета су топлија, имамо више таласа тропске врућине, благе зиме. Чак и Москва, па и скандинавске и балтичке земље бележе неуобичајено високе температуре. Професор на Географском факултету у Београду Добрица Јовичић каже за РТС да ће се због тога у средњем или дужем периоду туризам морати да се преоријентише и да ће токови бити усмерени ка северу европском континента.

„Медитеран је и даље водећи, најсвежији подаци то показују – Шпанија је у другом кварталу ове године забележила око 14 милиона иностраних туриста тако да те неке трендове није лако преокренути без обзира на изражене топлотне таласе. Навике од стране туриста су формиране и оно што се може очекивати јесте да туристи на средњи рок крену да бирају дестинације попут јужне обале Британије, Северно море у Немачкој или шведска језера“, наводи професор.

Указује и да прва последица климатских промена може бити промена шпица летње сезоне.

„Туристи имају велики адаптивни капацитет поготово када је реч о њиховом слободном времену, могу да бирају време које је најпогодније", наводи Јовичић.

Агенција Блумберг пренела је да у скандинавским земљама расте број туриста и ноћења за чак 27 посто. Са друге стране, југ Европе, Италија нпр. има раст од три одсто.

„Треба имати у виду да земље Медитерана имају високу полазну основу, Италија је прошле године регистровала око 55 милиона иностраних туриста за разлику од Скандинавије где је много мање и углавном се везује за обиласке који имају културни карактер, не укључују купалишни туризам“, објашњава професор.

Када је реч о Србији, наводи да наша земља не спада у групу земаља која на даљи и краћи рок може да има последице због климатских промена. То, како каже, проистиче из структуре нашег туристичког промета јер се туризам у Србији везује за градове, пре свега за иностране туристе док домаћи туристи највише посећују планине и бање.

Једна од дестинација која је већ погођена је Копаоник.

„Копаоник је већ респектибилна дестинација спортског туризма, али током протеклих година бележи се недостатак снежних падавина и високе температуре, па ни рад снежних топова не може много помоћи. То може да погоди тај сектор туризма. Не треба очекивати промене у градском туризму“, напомиње гост Дневника.

петак, 22. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње