До краја века тропске температуре и суперћелијске олује постаће уобичајене појаве у Србији

Србија је већ данима у екстремном топлотном таласу, а на снази је црвени метео аларм. Током дана температуре у већем делу земље иду и преко 40 степени, а ноћу се не спуштају испод 23-24 степена. Ово је један од утицаја климатских промена на нашу земљу, а процена стручњака је да ће оваквих таласа бити све више.

„Топлотни таласи су се раније дешавали у неком периоду године једном у 10 година. Некада је то било лети, некада зими, а чак се и нису јављали сваке године. Сада имамо просечно четири топлотна таласа у току године. То је огроман пораст и то је велика промена у односу на климу 20. века”, каже метеоролог проф. др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду.

У читавом свету много се говори о предузимању мера за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Ипак, резултати деловања осетиће се тек у другој половини века. Оно што је јасно јесте да ћемо у 21. веку имати значајно измењену климу у односу на сто година раније.

„У односу на 20. век у Србији ћемо се загрејати просечно за више од 3 степена. Имаћемо преко пет топлотних таласа по години и имаћемо много више дана са температурама преко 35 степени. Ово сада што доживљавамо и што сматрамо екстремним, биће нормално. Главни репер је 2012. година када је у низијама било више од 30 дана са темпратурама преко 35 степени. У другој половини века или ће се то успорити и стабилизовати или ће, ако се не испуни Париски споразум, наставити да се убрзавају екстреми и о томе боље да не причамо”, објашњава наша саговорница.

Екстремне падавине

Промене у температурама у великој мери су утицале и на падавине које имамо, као и на све чешћу појаву олујног невремена, града, суперћелијских облака.

„Укупна годишња сума падавина се није променила и у пројекцијама се каже да се неће значајније мењати у будућности, али ће режим падавина бити другачији. То значи да ћемо имати исту количину падавина током године, само што ће све мање бити оних умерених, а све више екстремних. То је индикатор за олујно време, све чешћи период суше и све чешће поплаве. Јер ако је мање умерених падавина, значи да је период без падавина дужи, а ако имамо јаке падавине, имаћемо поплаве”, наглашава Дарко Савић, истраживач са Физичког факултета у Београду.

Недавно су се, након периода веома високих температура, многи становници Србије суочили са великим количинама града који је оштетио усеве, куће, аутомобиле, путеве. У неким деловима земље био је величине јајета. Стручњаци упозоравају да ће појава града пречника преко пет центиметара у наредном периоду бити све чешћа тј. да ће се до краја века његова фреквенција на територији читаве Србије повећати за 40 до 80 одсто.

„Да би се град формирао потребно је да се формирају јаки, олујни облаци, а да би се они формирали, потребно је да у атмосфери постоји довољно енергије. Како се повећава температура ваздуха имамо више енергије у атмосфери и то је уствари тај утицај климатских промена на екстремне временске прилике”, додаје Савић.

„За формирање облака потребно је да у атмосфери има и водене паре, а управо водена пара представља гориво за олује. Топли ваздух може да садржи више водене паре и у просеку за сваки додатни степен загревања ваздуха количина водене паре се повећава за око 7 одсто. И то је додатна енергије, додатни импулс који појачава интентизтет олујних појава”, објашњава наш саговорник.

РХМЗ је важан чинилац за безбедност државе

Усвајање Програма прилагођавања на измењене климатске услове важан је корак, јер се тим документом предвиђа, пре свега, јачање капацитета РХМЗ-а који једини сме да даје упозорења и ране најаве за појаву екстремних временских услова.

„Институције попут РХМЗ-а се свуда у свету сматрају важним за државну безбедност, јер прате и најављују непогоде и у комуникацији су са МУП-ом. Они морају да имају најсавременије компјутерске системе, а последњи пут су озбиљне машине купљене пре 15 година. Сада имамо најаве неколико сати раније да ће доћи олуја. Иза тога је огроман посао и то је сведено на неколико људи. Правовремене најаве помажу људима да знају шта их чека на време. Да се не би нашли на путу, да су изван куће у време олуја. То су ситнице које у кумулативној вредности могу да проузрокују значајне проблеме, нарочито у градовима где је велика густина насељености”, објашњава професорка Вуковић Вимић. 

Прогнозе морају да буду све прецизније и да се односе на тачне локације, а не на област земље. Такође, неопходно је унапредити и систем упозоравања.

„Специјални продукти су тражени од стране пољопривреде и енергетике, како би се извеле интервенције које ће смањити штете од разних појава. У пољопривреди је то битно због заштите усева, а у енергетици да би се знало колика ће бити потражња енергије у неком периоду, да се не би дешавали колапси који су били у региону”, објашњава професорка.

Неопходне мере прилагођавања климатским променама

Посебан сегмент прилагођавања односи се на путну инфраструктуру и измену стандарда изградње и обнове путева, јер се, каже, тренутно примењују стандарди који нису прилагођени климатским условима које имамо.

„Велика ставка је заштита радника на отвореном. Они нису под температурама које званично саопштава РХМЗ, јер он мери температуру по светским стандардима у хладу, изнад травнате површине. Радици на отвореном су у далеко горим условима и ту треба интервенција да би се они заштитили”, наводи Вуковић Вимић.

Планом је предвиђена и измена методологије за израду процене од ризика и плана спашавања, а која трењутно не узима у обзир климатске промене. 

„То значи да ми потцењујемо климатске опасности иако смо сведоци тога. Измена ће повући бољу процену ризика на нашој територији, али и на локалу. Укључивање локалних самоуправа у процес прилагођавања је круцијална ствар, јер је сваки део наше државе специфичан по томе како су изграђене куће, улице, чиме се бави народ, шта има од инфраструктуре, каква је топографија, какав је вегетациони прекривач. Зато је важно да локалне самопураве препознају климатске опасности за своју општину и да раде на адаптацији”, упозорава наша саговорница.

Мењање климе има велики утицај на продужавање периода ниских протицаја у рекама. Зими то значи већу опасност од поплава, а лети је то ризик од сезонског исушивања мањих река. Све то има утицај на живи свет, па самим тим и на човека.

Спровођење мера које ће ублажити ефекте климатских промена мора бити приоритет, јер те промене негативно утичу и на економије земаља. Процењује се да је глобално загревање прешло границу од једног степена у односу на прединдустријски период. Уколико би оно успело да се ограничи на два степена то би домаћу економију до 2040. године коштало око 58 милијарди долара.