Како је смеђа бубашваба освојила планету

Највећи број људи сматра да су бубашвабе одвратне. Упркос томе, њихове способности су импресивне. Изузетно су брзе, могу да се спљоште ако желе да прођу кроз неки прорез, ноге су им тако грађене да могу да се попну и уз глатке вертикалне површине. Изузетно су отпорне. Њихов оклоп на леђима може да издржи притисак девет стотина пута већи од њихове тежине. Највећи број инсектицида не може им ништа.

То је за човека проблематично, јер бубашвабе могу да пренесу бактерије, вирусе, гљивице. Могу да проузрокују алергије, пролив, запаљење дебелог црева, хепатитис А, црни пришт, преносе салмонеле или узрочнике туберкулозе.

Глобални победоносни поход

Смеђа бубашваба која се на српском носи име бубаруса, а на немачком се зове немачка бубашваба (Blattella germanica), је најраширенија на планети. Она је омражени пратилац човека на свим континентима. Инсект је активан ноћу и дуг до два центиметра. Воли влагу. Не живи ван људских станишта, у природи.

Шведски природњак и научник Карл фон Лине описао ју је први пут 1776. То је било непосредно после седмогодишњег рата у којем су добри делови Европе били разорени. Владала је велика беда. Инсект је назван бубашваба, али до сада није било јасно одакле потиче.

Тим Чен Танга са Националног универзитета Сингапура сада је решио загонетку порекла и ширења инсекта. Истраживањем је испитан генетски материјал 281 бубашвабе, из 17 земаља и са пет континената.

Анализа је показала да се смеђа бубашваба пре 2100 година развила из азијске бубашвабе (Blattella asahina). Све до данас су ове две врсте веома сличне. Изворно су се инсекти прилагодили људским насеобинама у Индији или Мјанмару.

Према западу се овај инсект ширио у два правца. Пре отприлике 1200 година је ширењу помогла економска и војна експанзија ислама. А пре 400 година погодно тло за ширење створио је европски колонијализам – вероватно највише британски и холандски.

Човеков сапутник

Тим је међутим установио да је чак и у раном 18. веку смеђа бубашваба била добрим делом ограничена на Азију. То се променило другом половином тог века, дакле у време када је Карл фон Лине описао те инсекте.

Почетак глобалне трговине био је почетак победоносног похода смеђе бубашвабе.„Немачка бубашваба се онда проширила по остатку света у касном 19. и раном 20. веку“, каже се у студији из Сингапура.

Идеални животни услови

Када бубашвабе наиђу на зграде и куће са централним грејањем и цевним водовима, оне су у идеалном окружењу.Тако је у хладнијим крајевима знатно опала смртност инсекта осетљивог на хладноћу.

Тим из Сингапура констатује: „Успон људске цивилизације проузроковао је еволуцију и раширеност оних врста, које су се прилагодиле градском окружењу“.

Пре свега им прија комбинација топлоте и влаге. Једино што не могу да поднесу јесте суво окружење. У модерним грађевинама без влажних ћошкова брзо умиру од жеђи.

Застрашујуће отпорне

Постоји још један разлог зашто је смеђа бубашваба била тако успешна у насељавању света. Она је у односу на друге врсте бубашваба отпорнија на инсектициде. Хемикалије не шкоде превише бубашвабама. Наиме, бубашвабе које су постале имуне на једну врсту отрова, могу у току само једне генерације постати имуне и на друге отрове.

Преживели примерци се размноже за само неколико месеци. Пошто бубашвабе живе у просеку три месеца, отпорност на инсектициде се развија изузетно брзо, јер отпорне бубашвабе преносе своје гене следећој генерацији .