Како да постанемо еколошки писмени

Девојчице су еколошки писменије од дечака, а ученици у Војводини су показали најбоље резултате у истраживању еколошке писмености и еколошког идентитета, које ради пет научно-истраживачких установа уз подршку Фонда за науку у оквиру пројекта ЕЛИПС. Можемо ли бити еколошки писмени ако нисмо осетљиви на природну средину и еколошке проблеме и зашто је еколошка писменост важна за образовање младих и наставника? О томе за РТС говори амерички професор Томас Марцинковски, који је осмислио упитник за мерење нивоа ученичке еколошке писмености, који се примењује у широм света.

Шта значи еколошка писменост, шта значи бити еколошки писмен?

– Најједноставнији одговор - то је неко ко је упознат са природом, ко брине о животној средини, има свест о еколошким проблемима, истражује и анализира и може да уради нешто поводом тог питања. Може да рециклира код куће, да ради са групама у школи, у заједници, да учествује у садњи дрвећа. Еколошка писменост укључује не само знање, већ и осећања и потребу да се заиста уради нешто за животну средину.

Зашто је данас важно проучавати еколошку писменост?

– Постоји више одговора јер зависи од тога ко учи децу у раном детињству или раном образовању. У школи деца уче о природи, храни, води, уче шта се дешава са отпадом. Људи морају да стекну знања и вештине да могу да утичу на решавање еколошких проблема – губитка биодиверзитета, емисије угљеника, климатских промена ...

Ваш инструмент за мерење еколошке писмености примењен је у многим земљама, а и у Србији. Каква су ваша искуства, какве су сличности и разлике у различитим културама када је реч о еколошкој писмености?

– Што се тиче онога што смо открили, то је да је знање умерено високо, али да ипак има простора за побољшање модификацијом школског програма. Једна од области која је била приметно слаба су когнитивне вештине, вештине да истражују, да критички размишљају, процењују ситуације и дођу до одлуке како да крену напред и ураде нешто конструктивно за животну средину, али и за заједницу. Када је реч о осећањима, код ученика у Србији видели смо потребу да чешће и више буду у природи и са родитељима и са школом. Веома је важна и еколошка писменост наставника.

Шта треба променити у образовним системима и друштвима у учењу о животној средини да би се подигла еколошка свест?

– У неким земљама већа је потреба за унапређењем знања у оквиру школског програма, у другима за развијањем конкретних вештина. Свуда је за ученике важно природно окружење и друштвено-користан рад у заједници. У Сједињеним Америчким Државама, на пример, већ дуже имамо еколошко образовање, али још има простора да се то унапреди апсолутно на свим нивоима образовања.

Да ли видите неке резултате у америчком друштву одткада се екологија више проучава у образовном систему?

– Ученици су све време школовања укључени у разне еколошке акције којима управљају савезне агенције, национална научна фондација, национална Управа за океане и атмосферу. Саде дрвеће, сакупљају смеће и укључени су у друге активности заштите животне средине. Када порасту, они постају не само запослени грађани, већ су и информисани бирачи. Унапређење еколошке писмености међу нашим ученицима у последњих 30 година види се и по томе колико је екологија данас постала важна политичка тема и битна тема на националним изборима као што су они који нам предстоје.