Месецима обарамо температурне рекорде, али тек наилазе очигледније климатске промене

Иза нас је најтоплија година у историји мерења и зима које као да није ни било. Очекује нас топло пролеће и лето са више топлотних таласа, кажу метеоролози. Прогнозе су и да ће наредних година бити све топлије, а наш регион је посебно погођен.

Снег и зимски мраз однеле су климатске промене. Недостатак падавина, посебно брине ратаре.

„Ево готово месец и по дана је без падавина, ово све што падне то је јако мало, пшеница је већ у проблему са влагом, једва смо успели да урадимо прву прихрану, бацали смо ђубриво очекујући кишу, међутим то су све мале количине тако да је питање шта ће бити с тим азотом“, каже пољопривредник из Боке Живоин Богданов.

Зима је била посебно топла у Београду, где је просечна температура износила 7,4 степена Целзијусове скале, четири и по степена више од тридесетогодишњег просека. Већ има комараца, биљке раније улазе у вегетативни период.

„Ово неће остати најтоплија зима икад у Србији, него ћемо вероватно у наредних десетак, петнаестак година видети још топлију зиму него што је била ова и климатски промене ће бити још евидентније и очигледније него што је ово што сада видимо, а видимо задњих месеци заиста да смо оборили низ рекорда – имали смо најтоплију јесен, најтоплију зиму, најтоплију целу годину. Глобално гледано регион Југоисточне Европе и централни делови Медитерана имају најбржи пораст летњих температура“, објашњава климатолог Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета Универзитета у Београду.

Влада Србије је прошле године усвојила програм прилагођавања на климатско промене. Дефинисано је 25 мера, међу најважнијима је наводњавање.

„Скоро да немамо уопште анализа како треба да се прилагодимо у сектору туризма. Видели смо да је ове године било врло мало снега на Копаонику, тако да је та индустрија у великом проблему. Такође и сектор енергетике, ови маловодни периоди и тежа производња струје из хидропотенцијала исто потенцијално утичу на нас, а ми не знамо како да то анализирамо. Или екосистеми, врло мало знамо у нашој земљи како ће екосистеми реаговати на климатске промене“, упозорио је професор Ђурђевић.

Због топле зиме мање смо трошили на грејање, али су прогнозе да ћемо средином овог века више енергије трошити лети за хлађење него зими за грејање.