Вештачка интелигенција толико исцрпљује на послу да може да „спржи мозак“ запосленима

Када се наводе користи од употребе вештачке интелигенције на радном месту, наглашава се сличност са радом тима људи којима можете да делегирате свој досадан посао. То вас ослобађа обавезе да стратешки размишљате и можда, али само можда, пружа могућност да одете на дужу паузу за ручак или да се вратите кући раније. Или можда чак будете продуктивнији, зарадите више новца.

Али, као што сви који су имали шефа или су били шефови знају, руковођење је посао који долази уз посебну врсту стреса и досаде. И то се не мења ако дотични „људи“ уопште нису људи.

AI агенти исцрпљују

За учеснике у недавној студији коју је спровела Бостон консалтинг група, искуство надгледања више AI агената, аутономног софтвера који је дизајниран да извршава задатке, а не само да избацује информације попут четбота, изазвало је акутан осећај „зујања“ – осећај магловитости који је исцрпљивао раднике и чинио да морају да се боре да буду концентрисани.

Аутори студије то називају „пржење мозга изазвано вештачком интелигенцијом“ (AI brain fry), што је дефинисано као ментални замор „од прекомерне употребе или надгледања алата заснованих на ВИ изван сопствених когнитивних капацитета“.

„Супротно обећању да ће имати више времена за фокусирање на смислен посао, жонглирање и обављање више задатака истовремено могу постати карактеристике рада са вештачком интелигенцијом“, написали су у студији коју је прошле недеље објавио часопис Harvard Business Review.

„Овај ментални напор који је доведен у везу са вештачком интелигенцијом носи знатне трошкове у облику учесталијих грешака запослених, замора од доношења одлука и намере да се да отказ.“

„Било је као да имам десетак отворених табова у глави и сви се боре за пажњу. Ухватио сам себе како поново читам исте ствари, преиспитујем се много више него обично и постајем чудно нестрпљив. Моје размишљање није било поремећено, само загушено нечим попут менталне буке“, описао је истраживачима један виши менаџер у области инжењеринга.

Ово је само један нови споредни ефекат напора руководилаца компанија да натерају раднике да више користе вештачку интелигенцију.

„Пословни бућкуриш“ води у „когнитивну предају“ 

Прошле јесени, у извештају Пословног прегледа Харварда (Harvard Business Review) забележена је појава пошасти под називом „пословни бућкуриш“ (workslop) – бесмислени мејлови, презентације и представљање идеја које генерише вештачка интелигенција, а који на крају стварају више посла за колеге које морају да поправе оно што је бот погрешио.

„Пословни бућкуриш“ одражава неку врсту „когнитивне предаје“ у којој се радници осећају немотивисано, дајући вештачкој интелигенцији посао и не обраћајући заправо пажњу на резултат, наводи психијатар Габријела Розен Келерман, која је коауторка оба извештаја.

„Пржење мозга је готово супротно... То је као покушај да се разговара тет-а-тет са вештачком интелигенцијом – интелигенција са интелигенцијом“.

Франческо Боначи, извршни директор компаније "Cua AI", која развија AI агенте, описао је свој замор од вештачке интелигенције као „парализу вајб кодирања“ (референца на тренд Силицијумске долине где се раде мање прецизни пројекти уз помоћ ВИ уместо традиционалног кодирања).

„Сваки дан завршавам исцрпљен, не од самог посла, већ од управљања процесима на послу“, написао је Боанчи прошлог месеца на друштвеној мрежи X (некадашњи Твитер). „Шест отворених задатака, четири полунаписане функције, два 'брза решења' која су изнедрила зечје рупе и све већи осећај да потпуно губим нит.“

Донекле, и „пржење мозга“ и „пословни бућкуриш“ могу бити део нашег одрастања у ВИ окружењу. Замислите да узмете канцеларијског радника средњих година из 1986. године, ставите га на радно место из 2026. године и замолите га да пошаље 10 имејлова, одговори на поруке уз Слека и чује се преко Зума са тимом за друштвене медије у којем сви раде од куће.

Очекивано је извесно когнитивно преоптерећење таквог запосленог. Наравно, људи уче како да буду менаџери све време.

„Мислим да је ово потенцијално привремена ситуација. Ово су алати које раније нисмо имали“, рекао је Метју Кроп, коаутор студије о пржењу мозга и генерални директор компаније BCG.

Кроп је упоредио искуство некога ко ради са више алата заснованих на ВИ са искуством некога ко је тек научио да вози и коме је поклоњен ферари. Можете ићи веома брзо, али је лако изгубити контролу.

Наравно, чак и професионалци на пољу технологије понекад имају потешкоћа да контролишу своје AI асистенте. Прошлог месеца, директорка за безбедност и усклађивање вештачке интелигенције у „Мети“ твитовала je о свом искуству гледајући како су ботови скоро скроз обрисали њено пријемно сандуче без дозволе.

И Метју Кроп и Габријела Розен Келерман нагласили су да резултат студије није био у потпуности негативан. Оно што јесте било изненађујуће је да су људи који су доживели „пржење мозга“ мање били склони сагоревању (burnout), које је дефинисано као стање хроничног стреса на радном месту које се временом накупља и чини да запослени лоше раде.

„Пржење мозга“ је акутно искуство, како га учесници описују. „Када направе паузу, то нестане“, каже Келерман.