Уколико лед настави да нестаје бели медведи ће умирати од глади

Медведима који живе у канадском заливу Хадсон прети истребљење због глади. Иако су ове животиње већ прошириле своју исхрану, климатске промене им опстанак чине немогућим јер су периоди без леда у Арктичком мору све дужи.

Лед који се протеже преко површине океана на Арктику, током хладнијих месеци, поларни медведи користе да би приступили својој главној храни – масним прстенастим (Pusa hispida) и брадатим фокама (Erignathus barbatus).

У топлијим месецима када се морски лед повлачи, медведи би требало да чувају енергију или чак уђу у стање налик хибернацији.

Међутим, климатске промене које је човек изазвао продужавају овај период без леда у деловима Арктика – који се загрева између два и четири пута брже од остатка света – што приморава поларне медведе да проводе све више времена на копну.

Резултати новог истраживања, које прати понашање 20 поларних медведа у заливу Хадсон, показују да и без морског леда покушавају да пронађу храну.

„Поларни медведи су креативни, генијални су. Они ће претраживати околину у потрази за начинима да покушају да преживе и за храном како би надокнадили своје енергетске потребе ако су мотивисани“, објашњава Ентони Пагано, биолог Америчког геолошког завода, специјализован за дивље животиње, и главни аутор студије.

Бобице, галебови, глодари нису калорични као уобичајена храна медведа

Током истраживања, које је објављено у стручном часопису Nature Communications, коришћене су џи-пи-ес огрлице са камерама за праћење поларних медведа у периоду од три недеље, током три године.

У западном делу залива Хадсон, 2015. године период без леда био је дужи три недеље у односу на 1979. годину, што значи да су у последњој деценији медведи били на копну око 130 дана.

Истраживачи су открили да су се два медведа из групе заиста одморила и смањила укупну потрошњу енергије на нивое сличне хибернацији, али осталих 18 јединки је остало активно.

У студији се наводи да су медведи који су остали активни можда били подстакнути да наставе да траже храну, при чему је документовано да су поједине животиње јеле разноврсну храну, укључујући траву, бобице, галебове, глодаре и фоке.

Три медведа су се чак одважила да препливају веће раздаљине – један је прешао укупну удаљеност од 175 километара. За то време други медведи проводили су време играјући се заједно или глођући рогове ирваса, за шта су истраживачи рекли да представља активност као када пси глођу кости.

На крају, истраживачи су открили да труд медведа да пронађу храну на копну није био довољан јер нису успели да обезбеде довољно калорија као што је то у случају када се хране морским сисарима.

Деветнаест од 20 поларних медведа изгубило је на тежини током периода праћења и то количину коју би изгубили током периода поста, наводе истраживачи.

Све то указује на ризик од гладовања поларних медведа у случају дужег боравка на копну.

„Ови налази заиста подржавају постојеће истраживање, а ово је још један доказ који указује на алармантно стање“, рекла је за АФП Мелани Ланкастер, виши специјалиста за арктичке врсте при Светском фонду за дивље животиње, која није учествовала у студији.

Џон Вајтман, главни научник у организацији "Polar Bears International", који није био укључен у студију, рекао је да је истраживање вредно јер директно мери потрошњу енергије поларних медведа током периода без леда.

„Како лед иде, поларни медведи одлазе , и нема другог решења осим заустављања губитка леда. То је једино решење“, закључио је Вајтман.