Интерактивна изложба „Биљке као зачин – у царству мириса, укуса и боја“, у галерији Природњачког музеја

Све до 19. века и прве индустријске револуције, зачини су били синоним глобалне економске моћи. Поседовати зачине, контролисати путеве којима стижу, трговати њима, па и ратовати због њих, значило је доминирати светом.

Данас су зачинске биљке доступне свима и не размишљамо много о њима када их користимо у кулинарству. Зачини су душа свакога јела. У галерији Природњачког музеја на Калемегдану отворена је занимљива изложба под називом „Биљке као зачин – у царству мириса, укуса и боја". Настала је као синтеза биологије, историје, уметности кулинарства и многих других научних и креативних дисциплина.

„ Бибер сам назвао зачином који је освојио сваки кутак наше планете, а пореклом је из Индије. Оно што је занимљиво за бибере јесте да и бели, и црни, и црвени, и зелени бибер потичу од исте биљке, само се добијају у различито време, беру се и другачије термички обрађују на посебан начин", објашњава Урош Бузуровић, аутор изложбе и кустос музеја.

Истиче да ванила припада фамилији орхидеја. Код ње је интересантно да њен цвет траје само један дан и да у току тог дана мора да се опраши како бисмо добили плодове из којих се добија зачин. То је један од разлога због чега је ванила као зачин један од скупљих код нас.

„Пимент је једна дрвенаста, вечно зелена биљка која је пореклом из Америке и користи се као замена за бибер“, рекао је Урош Бузуровић, аутор изложбе и кустос музеја.

Најскупљи зачин на свету је шафран

„Да би се добио један килограм овог зачина потребно је засадити око 200.000 луковица и због тога га и зову црвено злато. Цена шафрана некада је и премашивала цену килограма злата и ишла је и до 30.000 долара. Шафран се гаји у Србији, гаји га породица Николић у селу Тамнич код Неготина се бави производњом овог зачина. Засадили су скоро 200.000 луковица. Шафран додају у мед, чак праве и сладолед са шафраном, а додају га и у мусли за доручак", навди Бузуровић.

Изложба је и интерактивна и посетиоци ће моћи да сазнају све што их занима о појединим зачинима, али и да их помиришу и покушају да установе да ли су успели да препознају о којој зачинској биљци се ради.

Ова шарена и пре свега мирисна изложба биће отворена у Галерији Природњачког музеја до јуна 2023. године.