Откривен древни речни систем испод антарктичког леда „залеђен у мраку“ 14 милиона година

Ледени покривач Источног Антарктика формирао се пре око 34 милиона година када се Антарктик заледио и напредовао, повукао се, згуснуо и стањио, како су температуре варирале током геолошких епоха. Ледени покривач је остао прилично стабилан последњих четрнаест милиона година, покривајући огроман источни део антарктичког континента, али степен повлачења леденог покривача током најаве топлих интервала је непознаница за истраживаче.

Глациолог Стјуарт Џејмисон са Универзитета Дарам и његов тим мапирали су топографске карактеристике пејзажа скривеног испод леденог покривача Источног Антарктика, како би боље разумели како је ледени покривач флуктуирао током времена.

Највећи на Земљи, овај ледени покривач налази се на стени изнад нивоа мора, али није тако стабилан као што су научници некада мислили.

Планета Земља, по прорачунима истраживача у будућности може да се загреје за два степена Целзијуса, а очекује се да ниво мора, због отапања леда, до 2100. године порасте за око пола метра.

Ледени покривач Антарктика необично реагује на глобално загревање које има највећи допринос будућем порасту нивоа мора. Научници ужурбано раде на мапирању његовог доњег дела и моделирању његове будућности.

„Ми боље разумемо Месец од Источног Антарктика. Још увек не разумемо у потпуности климатске ризике који ће проистећи из ове области“, рекао је научник за поларне области Мет Кинг са Универзитета Тасманије, аутор студије о моделирању.

У овој новој студији, Џејмисон и сарадници кренули су у потрагу за детаљима прошлости леденог покривача Источног Антарктика исписаним у древним карактеристикама земље испод басена Аурора–Шмит, у унутрашњости глечера Денман и Тотен.

„Како ледени покривачи флуктуирају, они модификују пејзаж на коме се налазе, остављајући отисак прста“, објашњавају истраживачи у објављеној студији.

Ледени покривач је остао прилично стабилан последњих четрнаест милиона година, покривајући огроман источни део антарктичког континента, али степен повлачења леденог покривача током најаве топлих интервала је непознаница за истраживаче.

Скенирајући Аурора–Шмит басене, тим је пронашао древни предео на 300 километара дубине ка унутрашњости на месту где се данашњи ледени покривач сусреће с морем.То је мали део огромног континента, али веома значајан за научна истраживања и открића.

Откривено подручје састоји се од три реке које имају уклесана корита ширине око 40 километара.

Замршена мрежа гребена и долина покрива блокове, али ове карактеристике нису у складу са спорим, модерним током леда на северу преко овог дела континента.

Дакле, вероватније је да је терен формиран пре антарктичке глацијације, када су реке прешле регион до обале која се појавила када се суперконтинент Гондвана одвајао.

Истраживачи сугеришу да је терен направљен од пукотина које су се првобитно отвориле када се Гондвана расцепила, а која је даље еродирала у дубока корита.

Откривени речни систем, по научним истраживањима вероватно се обликовао пре више од 14 милиона година. Пошто је мрежа река и долина тако добро очувана, то сугерише да се регион брзо заледио и да се ледени покривач Источног Антарктика није повукао довољно далеко у протеклих четрнаест милиона година да би изложио терен другим ерозивним силама, попут глечера.

Али повлачење леденог покривача може стићи до овог региона у будућности, упозоравају истраживачи, ако се температура повећа за 3–7 степени Целзијуса, као што су биле пре 14–34 милиона година, када се формирао ледени покривач Источног Антарктика.

„С обзиром на ово откриће древног скривеног предела очекујемо да ће у скорој будућности бити откривено још таквих пејзажа испод леденог покривача“, навели су истраживачи.