Где су нестали београдски врапци
Били су симпатичан симбол Београда. У такмичењу за најаутентичнији сувенир града једно време су водили. А онда су утихнули, нестали са наших прозора, из улица. Где су нестали београдски врапци?
Некада су представљали симбол Београда, данас, врабаца готово и нема. Стручњаци тврде, отерали смо их ми – људи.
„То време и тај Београд у којем је врабац био симбол Београда је нестало, и тај Београд полако нестаје и мења се. Оно што ми знамо, а што потврђују студије и код нас и у Европи, пре свега, говори о негативном утицају људи. Ми сада паркове прилагођавамо себи, ако и пошумљавамо паркове то је углавном некакво дрвеће, а за врапце је неопходно да постоји различито жбуње, где се они заправо склањају, окупљају“, објашњава Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица и додаје да су у питању птице које функционишу у јату.
Према речима др Саше Маринковића, из Фондације за заштиту птица грабљивица, чињеница је да их последњих година има мање, а разлога за то је више:
„Један од разлога је што има мање расутог ђубрета по граду, јер се он хранио тим, оним старим хлебом код киоска са виршлама, тако да је био присутнији. С друге стране, ове нове зграде су стаклене и фасаде су практично затворене, тако да за врапца нема места. Он се обично крио у крововима кућа, у терасама гнездио. Сад је то доста скучено тако да има мање простора за гнежђење.“
Цвркут врабаца је добар знак
Смета им и бука, загађен ваздух, недостаје им жбуње... Тренутно их је највише у Хајд парку, Звездарској и Бајфордовој шуми, поред река. Ако цвркут чујете раном зором, будите срећни, јер то значи да им се ваша тераса допада.
„Уколико желите врапце у својој околини поставите солитер за врапце. То је једна кућица за врапце за три породице, али свако има улаз са своје стране. Посадите неко жбунасто биље, рецимо орлове нокте, то јако лепо мирише, а прави жбуње које они обожавају. Посадите живу ограду, форзицију. То је грм који прво цвета жутом бојом у пролеће, а касније олиста тако да биће боље и вама и врапцима“, предлаже Урош Стојиљковић.
Урош додаје да им хлеб баш не прија. Понудите им зрневље. Ове птице воле просо, сунцокрет и житарице. Биће вам захвалне, а можда вас и поздраве својом песмом. Па, можда опет једном постану симбол Београда.
Коментари