Да ли бисте пробали сладолед од пластике

Већина Италијана вероватно би се намрштила на предлог да пробају сладолед од пластике јер таква понуда не звучи нимало привлачно. Једна дизајнерка која ради и живи у Лондону, а пореклом је из Италије, дошла је на идеју како да спречи загађивање планете и на другачији начин рециклира пластику.

Елеонора Ортолани, пореклом из Вероне, у сарадњи са научницима, узела је мали део пластике, разбила га на ситне честице у лабораторији и трансформисала га у ароматични молекул ванилина. Након тога је ванилин претворила у сладолед.

Елеонора је на ту идеју дошла незадовољна чињеницом да њене колеге дизајнери користе рециклирану пластику на такав начин да се, после тога, више не може рециклирати јер је стопљена са смолом и другим материјалима.

„Наша идеја била је да покажемо да имамо инструменте који нам омогућавају другачији начин сагледавања система исхране. Мој циљ је заправо да се започне дијалог о тој теми. Бактерије које сам користила разбијају пластику, а потом је трансформишу у ванилин – једињење које одговорно за укус ваниле“, каже дизајнерка сладоледа од пластике Елеонора Ортолани.

Ванила, која се понекад назива и „зелено злато“, један је од два најскупља зачина на свету, скупљи је само шафран.

Све је више пластике и пластичног отпада

„Guilty Flavours“ је први узорак сладоледа направљен од пластичног отпада.

„Све то сам започела јер производња пластике не само да се не смањује већ се и повећава. А за мене као дизајнера и уметника врло је разочаравајуће када видим колико моје колеге користе пластику а мање од један посто пластике завршава у рециклажи. Када сам започела овај пројекат све је то била научна фантастика, а онда сам током процеса увидела да неке врсте једу пластику и неки научници то већ истражују. Мислим да је потребно да све ово још темељније истражимо“, објашњава дизајнерка.

Елеонора је у сарадњи са др Џоаном Садлер са Универзитета у Единбургу искористила генетски модификоване бактерије не би ли синтетизовали ванилин од пластике.

Синтетички ванилин се већ навелико продаје у супермаркетима широм света као најекономичнија алтернатива природној ванили. Тај синтетички ванилин се добија од сирове нафте, што значи да заправо дели исто порекло као пластика.

„Мислим да је важно да радимо на овоме, а затим и да јавност о томе информишемо. Већина људи је била забринута да ће у будућности јести пластику. Добијала сам мејлове и од чланова породице који су ми говорили како је неодговорно са моје стране да подстичем људе да једу пластику. Ми морамо да објаснимо да по завршетку процеса то више није пластика. Дакле да би се јело мора да прође кроз велика испитивања, кроз исте регулаторне процесе који су стандард за храну. Али, до тада има још времена“, истакла је др Џоана Садлер, биотехнолог.

Сладолед од пластике, али није пластика!

Научници наглашавају да је врло важно не мешати производ који настаје из овог процеса са микропластиком која остаје пластична на молекуларном нивоу.

И мада је овај молекул хемијски идентичан постојећем синтетичком ванилину, агенције за безбедност хране га сматрају потпуно новим састојком а научници неће дозволити да се проба док не прође све тестове како би се прогласио безбедним за људе.

Дакле, Елеонорин сладолед је више уметничка инсталација која жели да изазове размишљање о будућности хране и планете и о ономе шта смо, или нисмо, спремни да једемо.

Сладолед је у овом моменту под кључем у замрзивачу, а нама остаје да размишљамо да ли бисмо имали храбрости да га пробамо или је исувише рано за тако нешто.