Зашто су мачке тако „лудачки“ храбре

Потцењивање снаге мачке можда има везе са њеном малом величином, али ако сте икада морали да држите своју мачку мирно током консултација са ветеринаром, онда знате да су много јаче и „незгодније“ него што изгледају.

Мачке имају јака и флексибилна тела, брзе рефлексе, опремљене су и оштрим зубима и канџама које се могу увлачити, што их чини способним ловцима. Захваљујући снажним мишићима на задњим ногама, оне такође могу скочити око шест пута више од своје висине.

Снага наше мачке лежи у њиховом мишићно-скелетном систему. Њихова лагана, али невероватно чврста структура костију и гипки мишићи су еволуирали за начин живота који се заснива на налетима брзине, у комбинацији са спретношћу.

Сви смо видели како наше мачке скачу на оно што може изгледати као немогуће и посматрали смо њихове брзе рефлексе током игре или док хватају птицу док покушава да одлети.

Звер испод елеганције

Наши мачји сапутници имају сложену мрежу мишића која им даје елегантан изглед, али снага мишића им такође помаже да праве брзе и окретне покрете, и пружа им способност, не само да ухвате плен већ и да побегну од потенцијалних предатора и претњи.

Мачке такође имају релативно јаку снагу угриза. Студије су показале да на то утиче њихова укупна телесна маса - мачке не траже велики плен, већ траже мале животиње попут мишева, зечева и птица.

Колико је јака домаћа мачка зависи и од њихове расе, пола, величине и начина исхране. На пример, велике расе као што је мејн кун или норвешка шумска мачка ће највероватније бити јаче од мале или чак мачке просечне величине.

Да ли су мачке јаче од паса?

На ово питање није лако дати јасан одговор. Ако се мачка потуче са великим или чак средњим псом, она има неке предности и неке недостатке.

Мачке имају оштре канџе; брзе рефлексе и доживљавају свет двоструко – као ловци и као могући плен.

Спринт и један скок могу им помоћи да побегну чак и најпоузданијем псу, а ако одлуче да се попну на дрво, страшне псеће чељусти постају бескорисне.

Мачке такође могли да онеспособе пса тако што ће му на пример повредити њушку. Иако такав напад неће бити фаталан, требало би да га одбије и удаљи.

Али ако се мачка баш ухвати у коштац са псом, напад пса може постати фаталан, очигледно због разлике у величини и због могућег псећег уједа.

Истраживање које је проучавало домензије лобање и снагу угриза код домаћих паса, показало је да „облик и величина лобање утичу на опасност њиховог угриза и евентуални фатални исход“.

Ипак, велики пси навикли су да лове плен величине мачке, а с друге стране, избегавају велике животиње и лове много мањи плен.

Чувени Дејвид Атенборо наводи да су дивљи афрички пси „најбољи ловци на издржљивост и најефикаснији предатори у Африци, који се ослањају на тимски рад и издржљивост како би онеспособили око 80 посто свог плена. Већина мачака, с друге стране, „су усамљени ловци који плене глодаре и друге мале животиње“.

Студија која је проучавала око 2.000 фосила мачака, такође је открила да су „током историје, мачке много боље преживљавале од чопора паса а често и на рачун ових других“.

Дакле, иако мачке можда нису физички јаче од великог пса, оне дефинитивно имају много предности.

Чак и ако су поређења снаге између паса и мачака блиска, велика разлика је у томе што су мачке еволуирале да се фокусирају на агилност, а еволуција паса се фокусирала на друге особине.