РеТуна – тржни центар где се отпад претвара у вредну робу

„Није богат ко много има, нег' онај ком' мало треба.“

У складу са овом изреком живи велики број грађана Шведске, једне од најуређенијих и најбогатијих држава на свету. Од вртића уче да не купују оно што им не треба, да оно што не користе прослеђују другима, а отпад да рециклирају. Претходно га сортирају по материјалима од којих је сачињен, како би га лакше прерадили у нов производ. Од остатака хране праве биодизел, а канализационе воде користе за добијање биогаса.

Ексилтуна, најеколошкији град на свету

Како би испунио свој циљ, да буде најчистији град на свету и климатски неутралан до 2045. године, градић Ексилтуна од 100 000 становника, удаљен око стотину километара од Стокхолма, 2012. године је увео еколошку транзицију као приоритет економског и друштвеног живота грађана.

Направили су индустријску зону у којој највише послују предузећа која се баве рециклажом и транспортом који користи зелену енергију.

У овом граду родио се и светски гигант Волво. За његову производњу данас се користи такозвани зелени челик, добијен уз коришћење водоника уместо фосилних горива.

Ипак, за око али и за душу, најинтересантнији еколошки пројекат овог града је РеТуна. Први еколошки тржни центар на свету.

Од контејнера до рафова, па у круг, вредан два милиона евра

РеТуна има продавницу гардеробе, бицикала и других превозих средстава за децу и одрасле, продавницу намештаја, па и радње које не да личе, већ заиста јесу антикварнице и уметничке галерије.

Власници су мали предузетници а међу њима штрчи и светски гигант Икеа, која продаје половне комаде намештаја свог бренда. Закуп продавница плаћају општини која је финансирала пројекат а робу добијају бесплатно, из рециклажног центра који се налази тик уз тржни.

Грађани у огроман рециклажни центар на отвореном улазе колима. Могу бесплатно да оставе сав свој отпад осим грађевинског и кухињског. Сортирају га на гуму, метал, стакло, дрво а до огромних контејнера их наводе знакови и путокази.

Обележена су и места на коме могу да се оставе намештај, посуђе, гардероба или техника који одмах или уз малу поправку могу поново да се користе.

Након што грађани оставе ствари које им не требају, могу да уђу у тржни центар и купе оношто је неко пре њих ставио у контејнер. У тржном центру су и тапетарска и механичарска радња које поправљају ствари које се донесу са стране.

Сајмон Глемтофт, генерални менаџер РеТуна рецилажни шопинг центра каже да се ствари у РеТуни не сортирају по вредности. Власници продавница унапред достављају бизнис план и списак ствари које желе. Ако две радње желе исту ствар, договарају се по принципу „једном ја, једном ти“. Каже да су њихови купци и богати и они са ниским зарадама.

„Овде можете купити телевизор који је коришћен свега две године и тако уштедети доста новца. Али можете купити и оно што је неко оставио, а што и даље има употребну па и уметнички вредност“, наводи Глемтофт.

Глемтоф издваја и најскупљу ствар до сада донету у РеТуну. Дијаманстки прстен. Није сигуран да ли га је неко намерно или грешком оставио, па су га зато склонили са стране. Власника чекају више од годину дана, а прстен ће му предати само ако га детаљно опише или још боље, ако донесе фотографију на којој носи изгубљени то јест остављени прстен.

Старудија+Дизајн = Апсајкл 

РеТуна не продаје само коришћене ствари које су добро очуване или поправљене. Продају се и „апциклиране“ ствари. Апсајкл је лествица изнад рециклаже и дешава се када дизајнери осмисле гардеробу, намештај или нешто друго у чију производњу су уграђене сировине из неупотребљивих предмета.

За децу бесплатно

Вртићи Ексилтуне сав материјал за креативне радионице добијају бесплатно. Њихови наставници овде долазе по папир, картон и друге корисне сировине. Имају и менаџера за безбедност, који претходно прегледа све ствари намењене деци. Често, деца организовано долазе у РеТуну и у пракси се уче одрживој креативности.

РеТуна је настала 2015. године и првобитно је замишљена као еколошки, непрофитабилан пројекат али врло брзо, већ 2019 овде је почео да се зарађуеј новац. До данас, годишњи промет робом износи 2 милиона евра а предвиђа се да ће крајем ове године тај износ бити већи за четвртину. У тржни и рециклажни центар општина је уложила по 400.000 евра.