Да ли ће Србија остати без букових шума - имамо ли план за угрожене врсте наше планете

Када се говори о климатским порменама, највише пажње се посвећује њиховом утицају на човека, његовом квалитету живота, утицају на имовину и привреду. Због климатских промена, многобројне биљне и животињске врсте не могу довољно брзо да се привикну на новонастале околности.

"Често заборављамо да нисмо једини становници ове планете, и да нагле климатске промене изазване људским активностима имају последице на сва жива бића на Земљи. Бели медведи којима нестаје станиште због топљења Арктика, један су од добро познатих симбола климатских промена.

„У Републици Србији тешко је издвојити оне које су најугроженије, али постоји црвена књига у којој се налазе све угрожене врсте. Најугроженије су врсте које немају где да побегну од последица климатских промена. Уочено је да се одређене биљне и животињске врсте померају ка северу или на веће надморске висине", рекао је биолог Томица Мишљеновић, Ботаничка башта „Јевремовац".

Истиче да се раде многа истраживања на океанима и процене су да ако се температура подигне за један и више степени, корали могу да нестану. Такође нестају и станишта неких врста животиња. Топе се ледници, а подаци говоре да бели медведи морају у потрагу за храну дужим путем.

„Потребне су координиране активности и глобална координација у ефектима борбе против климатских промена. Имаћемо све више суша, пожара, сезонска расподела падавина је другачија. У наредним деценијама у Србији можемо остати без букових шума", закључио је Мишљеновић.

Сви подједнако сносимо одговорност за овакво стање наше планете. Ми другу планету осим ове немамо, а ову коју имамо, ваља нам чувати.