И делфини могу да пате од Алцхајмерове болести

Предмет проучавања студије су делфини и китови пилоти са дугим перајима насукани дуж обала Шкотске, који су били позитивни на класичне маркере за Алцхајмерову болест који се користе код људи.

Те животиње се насучу у групама, на плаже у плитким водама, али то се не дешава често. Онда човек покуша да ове животиње врати у дубоке воде, али многе од њих угину.

Не зна се зашто су се делфини и китови насукали, па истраживачи покушавају да разреше ову мистерију.

Истраживачи са универзитета у Глазгову и Единбургу, као и тим „Моредун“ Истраживачког института у Шкотској, анализом мозгова 22 делфина, открили су да неки од њих садрже трагове Алцхајмерове болести. Пет делфина имало је маркере активности болести.

„Мислио сам да само људи пате од деменције. Наше истраживање ме је демантовало“, истакао је коаутор студије, проф. др Франк Ган Мор са Универзитета у Глазгову.

Не зна се узрок ове дегенерације мозга, али ту би могао да лежи одговор зашто су се неке групе китова и делфина насукале у плитку воду обала Шкотске.

Постоји и теорија „болесног вође“, према којој су здрави китови насучу на обалу јер прате вођу групе који је оболео.

Истраживачи су пронашли знаке Алцхајмерове болести код три од 22 насукана белокљуна делфина и дугоперог пилотског кита, такође члана породице делфина. Према раду објављеном у часопису Јуропијен џурнал оф неуросајенс (European Journal of Neuroscience) све три животиње биле су старе за своју врсту и показале су обележја Алцхајмерове болести као код људи.

„Ово значајно откриће показује да је мозак делфина сличан људском. Лезије на мозгу указује на то да делфини могу да пате од Алцхајмерове болести као људи, али је потребно додатно истраживање да би се боље разумело како се болест развија код животиња“, нагласио је др Марк Деглиш са Универзитета у Глазгову.

„Промене на мозгу старијих делфина сличне су променама код старијих људи оболелих од Алцхајмерове болести. А питање да ли су се делфини и китови насукали због ових патолошких промена на мозгу, биће предмет нашег будућег рада“, закључила је професорка Тара Спирс-Џонс са Универзитета у Единбургу.