Како ће се људи спасити ако усвоје „менталитет кошнице“

Око 75 одсто светских пољопривредних усева зависи, бар делимично, од опрашивача као што су пчеле. Сваки утицај на популацију пчела, може имати огроман утицај на глобални екосистем. 

„Пчеле нам омогућавају живот, оне су једна од основа нашег пољопривредног система, успеха наших усева и приноса, и заслужне су за тошто имамо храну", рекла је Раина Џаин, ћерка индијских имиграната који су се населили у Конектикату. 

Ту је први пут је видела и сазнала како изгледа губитак колоније пчела, када је посетила опустели пчелињак 2018. године као средњошколка. Видела је гомиле мртвих пчела, што ју је нагнало да сазна шта се дешава. Оно што је открила - изненадило ју је. 

Борба против паразита

„Смањење броја медоносних пчела је резултат три фактора, то су паразити, пестициди и лоша исхрана", каже Семјуел Ремзи, професор ентомологије на Институту Биофронтијерс Универзитета Колорадо Боулдер.

Највећи проблем су паразити, према Ремзију, а посебно врста гриња која се зове varoa destructor. Први пут је откривена у САД 1987. године и сада се може наћи у скоро свим кошницама широм земље.

У свом истраживачком раду, Ремзи је приметио да се гриње хране јетром медоносних пчела, што их чини подложнијим другим штетним факторима и тако нарушавају њихов имуни систем и способност складиштења хранљивих материја.

Ови паразити такође могу ширити смртоносне вирусе, ометати лет и на крају довести до уништења целе колоније.

Уз охрабрење свог професора природних наука у средњој школи, током своје млађе године Џаинова је почела да ради на решењу проблема са овим опасним грињама.

После много покушаја и грешака, смислила је "HiveGuard", три-де штампан улаз у кошницу који је премазан нетоксичним пестицидом на биљној бази - тимолом.

„Док пчеле пролазе кроз улаз, тимол се хвата на тело пчеле, и убија гриње, али пчела остаје неугрожена", испричала је.

Од марта 2021. године, око 2.000 пчелара је тестирало овај изум а Раина планира и да га званично стави у оптицај касније ове године. Подаци које је до сада прикупила показују да је три недеље након инсталације овог улаза, присутан пад заражавања грињама за 70 процената, без пријављених нежељених ефеката.

Тимол и други природни препарати попут оксалне киселине, мравље киселине и хмеља се користе у актуелним третманима у виду постављених трака или прагова на улазе у кошнице.

Ремзи каже да постоје и синтетичка помоћна средства, која имају тенденцију да буду ефикаснија, али могу бити штетнија по животну средину. Он похваљује, како рекао - генијалност младе Раине у креирању решења које максимално утиче на гриње, а истовремено штити пчеле и околину од нежељених ефеката.

Важан савезник

Пчеле су међу најефикаснијим опрашивачима на планети. Њихов допринос је од виталног значаја за више 130 врста воћа и поврћа: „Дакле, следећи пут када загризете јабуку или пијете кафу, имајте на уму да је то захваљујући пчелама", каже Џаин.

Али сваке године, према Ремзију, између 33 процента и 51 одсто пчела угине широм Америке. Министарство пољопривреде САД процењује да пчеле само на територији Сједињених Држава сваке године опрашују усеве вредне 15 милијарди долара.

Многе од тих усева опрашују се под управом пчеларских служби, а пчеле се контролисано превозе камионима широм земље. Како су пчелиње популације постале скупље за одржавање и заштиту од штетних фактора, ове услуге су постале скупље, са ефектом на потрошачке цене, наводи Ремзи.

Једно од решења за „гостопримљиво окружење" су и градски пчелињаци који користе потенцијал цветних површина у приватним и јавним вртовима, на ивицама путева, у комерцијалним зонама. 

Али најстрашнија последица која нам је пред вратима, ако се са смањењем популација пчела настави актуелним темпом. То би била озбиљна претња квалитету и безбедности хране, упозорава Организација УН-а за храну и пољопривреду.

"HiveGuard" је само један од начина који Џаинова користи у свом предузетништву како би заштитила пчеле. Године 2020. основала је компанију за суплементе "Kyeen Bee" која продаје пића која садрже пчелиње производе попут меда и матичног млеча. Профит од сваке продате боце иде у фонд Дрвеће за будућност, непрофитне организације која ради са пољопривредним породицама у Подсахарској Африци.

Раина се нада да је упркос проблемима могуће остварити равнотежу и склад у животној средини.

Каже да је за постизање тог циља, потребан управо „менталитет кошнице": „Постоји много тога што људи могу да науче као друштво - од самих пчела", додаје она, посебно истичићи начин на који су пчеле у стању да сарађују, и да се жртвују за бољитак колоније.