Мистерија објекта у близини Титаника решена после 26 година

Ронилац П. Х. Нарџелеј, један од ветерана који су имали прилику да се спусте до олупине Титаника подморницом „Наутилус“, сонаром је забележио необичан сигнал још 1996. године, али његово порекло је остало неразјашњено.

У недавној експедицији до олупине Титаника, Нарџелеј и још четири истраживача отишли су на локацију са које је забележен овај сигнал како би потражили мистериозни објекат. С обзиром на јачину сигнала, Нарџелеј је веровао да се испод Титаника налази још једна олупина брода – уместо тога је пронашао стеновити гребен, састављен од разних вулканских формација, препун јастога, дубокоморских риба, сунђера и неколико врста корала који су стари можда и више хиљада година.

„Биолошки је фасцинантно. Организми који тамо живе се веома разликују од оних који иначе живе на овим дубинама у океану“, напомиње Мареј Робертс, професор примењене биологије и екологије мора на Универзитету у Единбургу у Шкотској и један од истраживача на експедицији.

„Нарџелеј је обавио заиста веома важно научно истраживање. Мислио је да је олупина брода, а испоставило се, за мене бар, нешто много важније од бродолома.“

Абисална равница је термин којим се назива подводна равница на дубоком дну океана, која се обично налази на дубинама између 3.000 и 6.000 метара, што чини 60 одсто Земљине површине, према Робертсу. Сматра се да је то муљевито морско дно без посебних особина и без много структуре. Рониоци су у неколико наврата приметили стеновите формације на равници. После недавног открића у близини Титаника, Робертс сада верује да би такве карактеристике могле бити много чешће него што се раније мислило.

Овакве стеновите области, такође могу помоћи да се објасни како сунђери и корали путују преко дна океана, што је одувек било мистерија за научнике. У блатњавом окружењу где се обично налазе, постоји неколико тврдих површина за које се ове врсте могу закачити да би расле и размножавале се.

„Понекад их нађемо на неким местима и питамо се како су уопште доспели тамо, кад они не живе довољно дуго да би могли да превале те раздаљине“, додаје Робертс. „Али ако има више оваквих стеновитих места, ових степеница, него што смо икада мислили, мислим да би нам то могло помоћи да разумемо дистрибуцију ових врста преко океана“.

Истраживачи тренутно раде на анализи слика и видео записа снимљених са гребена током последње експедиције зарањања, и намеравају да поделе своја открића како би побољшали колективно знање научне заједнице о животу у дубоком мору.

Робертс се такође нада да ће ово откриће повезати са ширим пројектом екосистема Атлантског океана који води, под називом iAtlantic, који ће омогућити даље проучавање и заштиту крхког екосистема унутар гребена.

Забележен је још један сигнал на сонару недалеко од Титаника за који се Нарџеј нада да ће проучити у некој наредној експедицији.

Новооткривеног гребен сада се зове Нарџелеј-Фанинг, по њему и колеги који је са њим био на последњој експедицији, Ошину Фанингу. Нарџелеј се сада нада да шта год да се налази на том другом месту, да ће бити још занимљивије од новооткривеног гребена.