Да ли су рогови носорога краћи због обести ловаца

Рогови носорога постали су краћи током прошлог века, открили су истраживачи, додајући да би узрок томе могао да буде криволов и жеља ловаца да улове што већи трофеј.

Рогови носорога били су веома тражени међу ловцима током векова, а савремен криволовци продају их као сировину за израду лекова у традиционалној кинеској и вијетнамској медицини.

„У случају носорога, људи су у основи одувек желели највећи рог“, објашњава Оскар Вилсон, докторанд и први аутор истраживања на Универзитету у Хелсинкију, јер што је рог већи, то криволовци добијају вишу цену.

Вилсон и његове колеге кажу да студија која је проучавала архивске слике ових животиња, указује да се величина рога носорога, у односу на дужину њиховог тела, временом смањивала. Сличан тренд је забележен и код популација слонова и дивокоза.

„Циљани лов појединих примерака врсте носорога који имају веће рогове или кљове, сачувао је јединке које имају мање рогове преносећи ове особине на будуће генерације и резултирајући еволуционом променом“, наводе истраживачи у часопису People and Nature.

До овог открића истраживачи су дошли прегледањем уметничка дела и фотографија носорога у Центру за ресурсе носорога у Утрехту. Нека уметничка дела датирају из 15. века.

Тим се фокусирао на 80 фотографија носорога. Израчунавали су дужину рога у односу на дужину тела животиње пре него што су узели просек ових вредности и израчунали разлику у поређењу са односом који се види за сваку одређену слику. Као резултат тога, тим је био у могућности да истражи да ли је релативна величина рогова носорога временом постала већа или мања у односу на просечне димензије врсте.

Резултати показују да су, у односу на дужину тела, црни и бели носорози имали најдуже рогове, док су суматрански носорози имали најкраће. Међутим, за свих пет врста носорога, релативна дужина рога се временом смањивала.

Док је 65 фотографисаних носорога било у заточеништву, Вилсон је приметио да је већина дошла или директно из дивљине, или су рођени од носорога који су раније живели у дивљини.

То, наводи научник, сугерише да смањење дужине рогова вероватно одражава притисак негативне селекције са којима се животиње суочавају у свом природном станишту, иако зоолози истражују дивље популације носорога.

Иако последице смањења дужине рога нису познате, Вилсон напомиње да би то могло бити штетно по ову врсту.

„Носорози користе своје рогове, тако да њихово смањење вероватно неће бити добро за њих“, закључује научник.