Дајте законска права животињама, дрвећу и рекама - захтевају стручњаци

Аутори извештаја који је у изради „Закон у биолошком добу" кажу да правни оквири имају кључну улогу у управљању људским интеракцијама са животном средином и биотехнологијом. 

Еквадор и Боливија су већ обезбедили права за свет природе, док постоји кампања да се екоцид учини кривичним делом за које се гоњење и одговорност предвиђа на међународном кривичном суду. 

Правно друштво које је професионално удружење адвоката у Енглеској и Велсу, истражује како би се однос између људи и Земље могао поново „калибрисати" у будућности. 

Др Венди Шулц, футуриста и коаутор извештаја, рекла је: „Постоји све веће разумевање да мора ипак да се уради нешто сасвим другачије ако желимо да наша деца имају планету на којој ће живети нормално а не преживљавати. И важно је да се свест о томе убрзано шири јер о овој идеји се мало говори". 

Њена колегиница др Триш О'Флин, интердисциплинарни истраживач која је претходно била на челу тела за цивилне ванредне ситуације у Удружењу локалних самоуправа, рекла је да правни оквири треба да буду „прикладни за будућност" која подразумева између осталог и генетске модификације и инжењеринг, роботику...

„Понекад себе видимо као изван природе, и да је природа је нешто чиме можемо да манипулишемо. Али у ствари, ми смо од природе, ми смо у природи, ми смо само друга врста. Случајно смо на неки начин на врху стабла еволуције, ако то погледате на тај линеарни начин, али заправо је глобални екосистем много моћнији од нас. И мислим да то почиње да се приказује тако да смо већ приморани да размишљамо о томе", објаснила је О'Флин.

Право које би било дато „нењудским ентитемтима" би могло да важи и за крмаче у интензивном узгоју свиња, телад одузету од мајки, па чак и кућне љубимце, рекла је О'Флин.

Развој биотехнологије такође поставља питања о етици враћања врста из статуса изумирлих или искорењивања постојећих. Научници тако на пример истражују могућност реинтродукције рунастих мамута а било је и великих дискусија о уништавању комараца, који преносе маларију и друге болести.

„Нисмо довољно мудри да управљамо свим овим процесима и управљамо разним ефектима одлука које доносимо о нашем односу са животном средином. Део проблема је уграђивање неке врсте оквира за одговорност, и одговорност за последице ових ствари које радимо, и ту долази закон о коме говоримо", каже Шулц.

Аутори очекују потенцијални отпор према овој идеји.

„Додељивање права о којима ми говоримо и која разматрамо, представља културолошки помак ланца доминације над природом. Ово је реконфигурација стања, покушај да се људи поставе тамо где су одувек били и где су тек један чвор или шраф у огромној мрежи живота на планети", објашњава Шулц.