Башта знања Института „Др Јосиф Панчић“ баштини знање већ седам и по деценија

Било је то далеке 1969 године када је Божа Миленовић први пут закорачио у причу о лековитом биљу. Данас, у кооперацији са Институтом „Др Јосиф Панчић“ гаји менту, камилицу и слез на 25 хектара. Постиже рекорне приносе.

У Институту „Др Јосиф Панчић“ у Панчеву, прерађује се камилица. У својој колекцији биља Срета Бркић негује биље на 45 хектара и коси несвакидашње знање већ две и по деценије. Ту су невен, хајдучка трава, милодух и ехинецеа, која још увек нема домаћи назив.

„Ехинецеа се не гаји дуго код нас и не потиче из наших крајева. Потиче из Северне Америке и последњих десетак година се гаји код нас. То је биљка која се користи за јачање имунитета и била је једно време јако полуларна, пуно се користила и много се причало о њој“, каже Срета Бркић из Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ у Панчеву.

Линцура, кичица, гороцвет, иђирод су заштићене биљне врсте. Брање уве, жалфије, хајдучке траве или мајчине душице ограничава Завод за заштиту природе квотама. Нема довољно плантажног узгоја лековитог биља. Зато је Институт принуђен да увози сировину.

„Због проблема мањка откупљивача, неке биљне врсте које се и налазе код нас у Србији, нема могућности откупа, односно, не сакупљају се. Негде око 130 тона годишње лековитог биљами увеземо“, додаје Бркић.

Баштини се знање у башти знања Института „Др Јосиф Панчић“ скоро седам и по деценија. Да би поспешили домаћу производњу биља у Институту производе чак 30 врста домаћих семена.

„Године 2020. два и по милиона јединица, 2021. негде око три милиона и пет стотина хиљада јединица. Наравно, пројекција за ову годину је преко четири милиона, која ће свакако бити реализована. Др Милан Лукић, Институт „Др Јосиф Панчић" Панчево

Знања у баштама знања су непроцењива. Зато се не мере већ чувају, деле и расађују јер се једино тако будуће генерације награђују.