Само пчеле праве мед, цветни мед је апотека здравља

Пчеле се сматрају најважнијим живим бићима на планети, јер су једина врста која не носи никакву врсту патогена – ни гљивице, ни вирусе, ни бактерије. Поред тога, упркос веровању да је највећа вредност пчела у стварању меда, права је истина да је њихова највећа вредност у опрашивању биљака.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, проф. др Зоран Станимировић, шеф катедре за биологију на Факултету ветеринарске медицине Универзитета у Београду истакао је да је у последњих десет година велики проблем у пчеларству био са багремом у већем делу наше мале лепе земље. Кад багрем почне да нектари, почне киша, падну температуре, па цвет пожути и отпадне.

„Често се виђам са пчеларима јер држим предавања за њих, можемо ми све да урадимо научно како треба, али све зависи од времена и земље која је жива и има своје циклусе. Приноси багремовог меда код нас су на најнижем месту на листи медова, јер су на првом месту цветни медови који су апотека за све", истакао је проф. др Зоран Станимировић.

Додаје да је клима постала сувља, подземне воде су се повукле, површинске такође, па нема нектара ни приноса. Нема ни оваца по пашњацима, а оне су ђубриле земљиште.

„Имамо лепу земљу на прелепом месту, имамо огроман потенцијал, наш народ је и ментално и физички спреман за успех. Нема пуно хемизације, пестицида у кошници, као у неким државама света. Урбано пчеларство је популарно, али није законски регулисано", истакао је проф. др Зоран Станимировић.

Додаје да је пчеларство посао који захтева велики рад, труд и тражи целог човека да би се постигли резултати.

Шта је то лажни мед

„Цела заједница ради на прописима, инспекцији и контроли. Много је већи проблем синтетички мед који се прави без пчела. Мислим да то не може да буде мед, то је имитација, а једини прави мед производи пчела. Сваки мед је велике нутритивне и енергетске вредности, користан је за здравље. Гледа се густина меда, када окренете теглу са медом настаје мехур, мед треба да тече спорије, а на врху се формира златкасти круг, као дукат. Када се тегла меда отвори са поклопца иде дуга, танка, лепљива, непрекидна нит", напоменуо је проф. др Зоран Станимировић.