Ако их не рециклирамо угрожавамо сопствено здравље и животну средину – опасност из батерија

Рециклажа батерија у Србији не постоји. Постоје само места где се батерије могу одложити, након чега се извозе. Када се баце у смеће, заврше на депонијама где кородирају или процуре, па токсични материјали доспевају у земљиште и подземне воде. 

„Батерије су опасан отпад зато што садрже токсичне компоненте које могу да неповољно утичу на животну средину. Конкретно код традиционалних батерија, као што су оловни акумулатори и никл-карбонске батерије токсичне компонентне су олово, кадмијум и жива, а код савремених литијум-јонских батерија то су ретки метали као што су литијум и кобалт", рекла је др Милица Вујковић са Факултета за физичку хемију.

Програмом управљања отпадом у нашој земљи од 2022. до 2031. године, предвиђено је да се батеријски отпад сакупља у 10.000 малопродајних објеката и да се створи мрежа такозваних „рециклажних дворишта" по локалним самоуправама.

„Потребно је схватити да рециклажа представља модеран облик рударења. Кроз рециклажу се обезбеђује не само смањење директног угрожавања животне средине, већ се смањује и потреба за даљом експлоатацијом природних ресурса", истакао је Марко Вученовић из Удружења рециклера Србије.

Рециклажа батерија је неисплатив процес. А кад нема економске рачунице, потребна је воља за решавање овог проблема.

„Када су у питању отпадне батерије потребна нам је хитна интервенција државе. Овде се може поставити питање да ли уопште треба дозволити пласман на тржиште производа за које није решено питање њиховог збрињавања након употребе. Актуелно је питање електричних аутомобила", додаје Вученовић.

Са великом потражњом батерија убрзава се и потрошња минерала који су неопходни за њихову производњу а чији су ресурси ограничени. Због тога је организована рециклажа за сада једино реално решење.