Шта доноси водонична стратегија Србије

Тренутна енергетска криза убрзала је потребу да се користе чистији обновљиви извори енергије. Водоник је најраспрострањенији хемијски елемент у свемиру, а његова примена у енергетици и транспорту игра важну улогу у процесу декарбонизације. Србија би до 2025. године требало да започне производњу водоника из обновљивих извора енергије, предвиђено је Нацртом водоничне стратегије Србије.

Енергије у природи има довољно и питање је само како је најефикасније искористити. Циљ Европске уније је да до 2050. године у укупном енергетском билансу водоник учествује са 13 до 14 одсто и да престане коришћење фосилних горива.

„Камено доба није ишчезло, није превазиђено зато што је понестало камена, тако исто и са овим фосилним горивима, њих ће још да буде, али ће бити много боље за човечанство да користи водоник. Неће проћи много времена, већ сад имате велике бродове који иду на водоник, авионе који иду на водоник, свемирске летелице које одавно иду на водоник", истакао је Миљан Вуксановић вођа Тима за израду водоничне стратегије Србије.

Енергије Сунца и ветра су основни национални потенцијални енергетски извори за производњу зеленог водоника у Србији, која би могла почети 2025. године, а 2050. године за његову производњу користиће се између 2 и 8 одсто од укупно произведене електричне енергије, предвиђено је Нацртом водоничне стратегије која треба да покрене употребу водоника као новог, еколошког енергента.

„Водоник неупоредиво бољи енергент од угљеника, 3 до 5 пута је већа калорична моћ, проблем је складиштење, проблем је тренутна економска неконкурентност водоничних технологија. С обзиром на то да се цене свих других енергената драматично мењају, сада је већ водоник у овим условима много конкурентнији него што је био пре годину или две дана", истакао је проф. др Радивоје Митровић, педседник одбора за управљање пројектом израде водоничне стратегије у Србији.

Развој нових технологија за производњу водоника и његово коришћење значајан је и за нову Стратегију енергетике која се ослања на обновљиве изворе.

"Постоји нешто што се сада развија, Немци су предвидели да направе читав један водонични коридор, Дунавски водонични коридор, где би се обезбедила и производња зеленог водоника и где би се обезбедио и његов транспорт. Интересантан је модел плутајућих соларних постројења која се поставе на воду на површини од 1-2 хектара, снаге 1 до 2 мегавата, која практично воду из реке, из језера користе и електролизом раздвајају на водоник и кисеоник", рекао је Зоран Илић, помоћник министарке рударства и енергетике.

Научници Института Винча који је учествовао у изради Водоничне стратегије, имају план да заједно са Машинским факултетом развију аутомобил у коме би се водоник користио у чврстом стању.