На Потпећком језеру нема отпада, али дугорочно решење још увек није нађено

У односу на ружну слику коју смо имали прошле године, ситуација је данас потпуно другачија код бране хидроелектране Потпећ. Смећа готово да нема или га има само мало у појединим деловима приобаља.

Један од разлога зашто је то тако, пре свега лежи у чињеници да ове године није било великих дотока на Лиму, са пиковима од преко 500 кубних метара у секунди, као прошле године, када река, практично, прикупи све са приобаља и донесе на језеро и испред бране.

Друга важна ствар је и то што је затворена велика депонија Стањевина у Пријепољу. И на крају, постављене су две ланчанице, односно сајле са мрежама на најужем делу језера које заустављају површински отпад који стиже реком и одатле се уклања.

Директор Лимске хидроелектране, Предраг Шапоњић, наводи да је у првом кварталу ове године просечан доток воде износио око 65 кубика, али ако би се побољшала хидролошка ситуација, која је у овом тренутку јако лоша, може се очекивати већа количина отпада и на Потпећком језеру.

„Када отпад дође до бране Хидроелектране Потпећ, један део потоне и заврши на решеткама улазне грађевине, што нам прави проблем у самом процесу производње. Затвори нам улазне грађевине и сваке године морамо да ангажујемо рониоце како би тај отпад уклонили и несметано обављали процес производње“, наглашава Шапоњић.

Дугорочно решење

Брана Хидроелектране Потпећ је 150 километара удаљена од извора Лима који до ње пролази пут кроз пет општина у Црној Гори и три у Србији, а том простору гравитира око 180.000 становника.

Дуж тока Лима се налазе све оне дивље депоније са којих река прикупља смеће. Елиминисањем тих узрока, сигурно бисмо дошли до тога да немамо онако тужне и ружне последице, какве смо имали прошле године на брани у Потпећу.