Имају ли Београђани довољно зелених површина

Најстарије стабло у Београду једино је преостало од велике храстове шуме која се превише од два века налазила на Цветном тргу. Под будним оком је стручњака.

„Редовно се врши контрола у смислу потребе да се неке гране уклањају – суве, преломљене. Врши се редовна прихрана“, наводи Наташа Шишаковић из ЈКП „Зеленило-Београд“.

Ово старо стабло, као и само неколико деценија млађи платан испред конака кнеза Милоша у Топчидеру придржавају конструкције. Подупирачи за крошњу, пречника 50 метара, овде су постављени још пре готово век и по.

Ова два импозантна сведока историјерије преживела су урбанизацију Београда. Многа друга нису. Зато је брига о заштити животне средине један од приоритета престонице.

Поводом недавног вандалског уништавања неколико стабала на Ади Циганлији покренут је поступак за проналажење починилаца, а на месту посеченог дрвећа током викенда засађено је 10 липа. Град ће тај простор прогласити зеленом површином на којој ће бити изграђено дечје играчлиште. Предложено је да се део посеченог дрвета стави под стакло, са упозорењем да се то не сме чинити и да ће онај ко то буде урадио бити строго кажњен.

Пажњу грађана привукла су и посечена стабала дуж пешачке стазе око Миљаковачке шуме, која припада манастиру, а „Србијашуме“ обављају стручни надзор. Ова стабла посечена су зато што су стручњаци проценили да су у лошем стању па је у питање доведена безбедност пролазника, кажу у овом предузећу.

„Обележена су сува стабла, стабла која су превршена, која су била оштећена и која, пре свега, нису безбедна и налазе се око уређене трим стазе, односно шетне стазе. С обзиром на то да имамо чуварску службу на терену, ми проверавамо да ли је то шума за коју смо ми надлежни, и врло често одмах реагујемо и извршимо контроле“, истиче Гордана Јакшић из ЈП „Србијашуме“.

Ове зиме је у Кошутњаку снег оштетио бројна стабала, које је неопходно уклонити. У припреми је и санациони план садње. Иако не толико као у остатку Србије, и у београдским шумама има оних који краду дрва и против којих чуварска служба подноси пријаве.

Зеленило брине о 3.000 хектара зеленила и више од милион стабала и сече их само ако угрожавају безбедност грађана и инфраструктуру, тврде у овом предузећу.

„Потребно је са доказницом предузећа које је утврдило тако нешто, да се суграђани обрате, односно скупштина станара, Секретаријату за комунално-стамбене послове, комисији која излази на терен, утврђује чињенично стање и доноси решење за сечу. Иста процедура је и када су у питању јавне површине које нису у нашем систему одржавања. Стабла која су здрава, а рецимо, налазе се на траси саобраћајнице, која угрожавају инсталације, или су на некој траси будућих радова, и ту је комисија која доноси решење“, објашњава Мира Обућински из ЈКП „Зеленило-Београд“.

Комисија може да одбије сечу, а уместо сваког стабла које посече, Зеленило посади два.

Ако је веровати статистици, чак трећина Београда је под зеленим површинама. Гошћа Београдске хронике, Ивана Вилотијевић, секретарка за екологију Града Београда, сматра да је Београд изузетно зелен град.

„Београд је у последњој деценији напредовао и са бројем зелених површина, и са бројем стабала... Два и по милиона шумских садница се користило за повећање и обнављање самих шума. Негде око 60.000 дрворедних садница Град Београд посадио. Да 760 улица у Београду има своје дрвореде...То је огромна површина“, наглашава Вилотијевићева.

Ипак, како наглашава саговорница Ане Манојловић, и стабло и шума не могу да пречисте ваздух и не зависи само од тога квалитет ваздуха. Зелене површине немају само функцију заштите животне средине, већ имају и спортско-рекреативну, туристичку, функцију очувања биодиверзитета, здравља и тако даље.