Фоке постале поларни истраживачи

Укључене у истраживачки пројеката Зима на Антарктику који је спроведен између марта и новембра 2017. године, фоке су на главама носиле сензоре за мерење температуре и дубине, који су научницима омогућили да прикупе податке као што је температура воде и ниво саланитета у неприступачним областима Јужног пола.

Вођа пројекта, Нобуо Кокубун, објашњава да таква истраживања помажу научницима да прате обрасце понашања и екологију животиња.

„Током лета можемо на ледоломцима да идемо на Антарктик и спроводимо непосредна мерења, али током зиме је то немогуће“, каже Кокубун за Ројтерс.

„Међутим, многе животиње попут Веделових фока живе на подручју Антарктика и током зиме, па смо одлучили да помоћу њих прикупимо податке“, додаје истраживач.

Подаци који су успешно прикупљени од седам фока показали су да је једна од њих путовала чак 633 километра од обале где се налази јапанска станица Шова на Антарктику, док се друга спустила до дубине од 700 метара.

Кокубун је навео да су такође сазнали из ових података да је топла морска вода из горњег слоја отвореног мора стизала на Антарктик од марта до зиме. Топла вода је текла испод леда, доносећи морска створења попут антарктичког крила, који је за фоке главни извор хране.

У циљу даљег испитивања утицаја глобалног загревања на обална подручја Антарктика, Кокубун се нада да ће успети да направе довољно мали уређај који би могао да се привеже и на друге животиње које настањују Јужни пол, пре свега пингвине.

„Предност пингвина је што се увек враћају на исто место и можемо одмах да прикупимо податке од њих. Такође, можемо да користимо уређаје на великом броју пингвина како бисмо покрили шире подручје“, објашњава научник.