Какав сценарио очекује планету ако се загреје за два степена

У односу на прединдустријски период, земља се загрејала за око 1,1 степен, а свака од последње четири деценије била је топлија од било које деценије пре 1850. године.

"Никада се није десило да такво глобално загревање имамо у само неколико деценија", каже климатска научница Данијела Јакоб из немачког Центра за климу.

Разлика од пола степена значи да ће, напомиње ова научница, екстремни временски услови бити много чешћи, интензивнији и да ће трајати дуже.

Само ове године, бујичне поплаве су у Кини и Западној Европи однеле стотине живота. На стотине људи је умрло и када су забележене рекордно високе температуре у региону северозападно од Пацифика.

Гренланд се топи, пожари су опустошили Медитеран и Сибир, а незапамћена суша је погодила делове Бразила.

"Климатске промене су већ погодиле сваки насељени регион на планети", каже научница Рејчел Ворен са Универзитета Источна Англија.

Загревање од преко 1,5 степени погоршало би тренутно стање тако што би, на пример, топлотни таласи били чешћи и озбиљнији: екстремна врућина која се дешавала једном у деценији у клими на коју човек није утицао, дешавала би се 4,1 пут у деценији када је загревање 1,5 степени и 5,6 пута када је загревање 2 степена, истиче панел Уједињених нација за климатску науку.

Када би температура порасла за 4 степена, таква врућина би се дешавала 9,4 пута у деценији.

Шта би се догодило са океанима

Ових 0,5 степени је значајно и због океана и региона под ледом.

„Ако останемо на 1,5 степени постоји добра вероватноћа да можемо да спречимо колапс Гренланда и западног Антарктика", каже научник Мајкл Ман са Универзитета у Пенсилванији.

То би помогло да се ограничи раст нивоа мора на неколико стопа до краја овог века – што је и даље велика промена и промениће изглед неких обала и поплавити нека острва и приобалне градове.

Међутим, ако би температура порасла за више од 2 степена, ниво мора би порастао за 10 метара (30 стопа) – мада се још не зна колико би се брзо то догодило.

Са порастом температуре до 1,5 степени остали бисмо без 70 одсто коралних гребена, али са 2 степена било би изгубљено чак 99 одсто. На тај начин би рибе остале без станишта, као и друге врсте које се ослањају на гребене за храну и станиште. 

Утицај и на производњу хране

Сајмон Луис са универзитета у Лондону каже да би пораст за 2 уместо за мање од 1,5 степени довео до пропадања усева у неколико региона света у исто време, што би последично довело до високог раста цена хране и глади широм света.

Нажалост, топлија клима могла би да повећа број комараца који преносе болести, попут маларије или денга грознице.

Порастао би и ризик од шумских пожара, при чему би многе животиње остале без станишта.

Суше, смањене падавине и непрестано уништавање Амазона дефорестацијом, на пример, може довести до колапса прашуме и ослобађања угљен-диоксида у атмосферу, уместо задржавања гасова. Такође, може доћи до одмрзавања дела арктичког пермафроста.

Управо зато је емитовање гасова из фосилних горива толико опасно, јер повећава вероватноћу да се овако нешто догоди, напомиње Луис.

Загревање преко 2 степена Целзијуса

Према досадашњим заветима које су државе дале дошло би до загревања од 2,7 степени. Међутим, нова обећања дата у Глазгову, када би се применила, могла би да задрже пораст температуре на испод 1,8 степени, мада неки научници и то оспоравају.

Загревање од 2,7 степени донело би такве врућине да у неким деловима Земље више не би могло да се живи. Биодиверзитет би у великој мери био осиромашен, производња хране поремећена.

 „Ако успемо да задржимо загревање на мање од 3 степена Целзијуса, вероватно бисмо опстали као цивилизација, али са 2,7 степена живот би нам био много тежи", рекао је Ман.