Зашто пси нагињу главу у страну када им се обраћамо

Истраживачи су желели да провере колико добро пси одређене расе могу да запамте имена различитих играчака, а да се затим присете те информације и пронађу одређену играчку када добију команду од власника.

У истраживању је учествовало четрдесет паса различитих раса и већина штенаца није била у стању да научи имена играчака, али је седам бордер колија показало изузетну способност за испуњавање тог задатка.

Научници су ту групу паса прогласили за „надарене ученике“ и открили да свих седам колија имају нешто заједничко – сви су, пошто би чули команду, много чешће нагињали главу него њихове неталентоване колеге.

Подаци показују да су надарени ученици нагињали главу у 43 одсто случајева, док су остала 33 пса то чинила у само два процента.

„Изгледа да постоји веза између успеха у проналажењу играчке и честих нагињања главе кад пас чује њено име“, наводи у саопштењу за медије Шени Дрор, истраживач когнитивних способности животиња на Универзитету „Етвеш Лоранд" у Будимпешти, која је коауторка поменуте студије.

„Зато смо дошли до претпоставке да постоји повезаност између нагињања главе и обраде релевантних и значајних симулуса“, додаје Шени Дрор.

Пси су способни да повезују звук са сликом

У првом од три експеримента описана у студији, истраживачи су од четрдесет власника паса тражили да тестирају своје љубимце једном месечно током три месеца. Сваки власник је свог пса научио именима две играчке, а затим је замолио животињу да донесе једну из суседне собе. Играчке су остале исте током три месеца.

Само седам колија који су могли да науче имена играчака (даровити ученици) укључено је у следећи експеримент, мада је један угинуо пре него што је експеримент почео. У том другом експерименту, власници су тестирали шест преосталих паса на исти начин током три месеца, али сада је број играчака био 13.

Један од колија, Виски, вратио је исправну играчку 54 пута у 59 покушаја. Друга два су била успешна у више од 90 одсто случајева. Остала три су имала стопу успеха између 57 и 75 процената.

Затим, у трећем експерименту, шест даровитих штенаца показало је да могу да науче 12 нових имена играчака за једну недељу, а затим да памте та имена најмање два месеца.

„Знамо да пси могу лако да науче речи које су повезане са радњама, као што су 'седи' или 'доле'. Али врло мало паса може да научи имена предмета“, напомиње Дророва.

Само надарени пси који су се добро снашли у задацима проналажења играчака доследно су нагињали главу након што су чули вербалну команду. То је навело тим да закључи како је тај гест повезан са покушајима колија да рашчлане значење речи. Кривљење главе може да указује на то да колији ментално покушавају да повежу назив играчке који чују са визуелном сликом сачуваном у својој меморији.

Колији увек нагињу главу на једну или другу страну

Слично као што су поједини људи дешњаци или леворуки, даровити шкотски овчари такође нагињу главу само на једну или другу страну. Њихова омиљена страна остала је иста у сва три експеримента, а положај власника паса испред њих није утицао на правац нагиба.

„Ако је пас нагињао главу улево, то би радио све време“, навела је Андреа Сомесе, колегиница и коауторка студије.

За истраживаче је та конзистентност била додатни доказ да пси нагињу главу када обраћају велику пажњу на задатак.

Иако су у истраживању учествовали само надарени бордер колији, ауторке студије претпостављају да таленат за учење и памћење имена објеката није карактеристичан само за ту расу паса.

Дророва је напоменула да су истраживали ову вештину и код немачких овчара, пекинезера и патуљастих аустралијских овчара. Студија спроведена почетком године такође је открила једног јоркширског теријера који је парирао способностима најуспешнијег бордер колија, Вискија.