Ко може сачувати Бакингемску палату и Пентагон од потапања

Користећи пројекције високе резолуције, истраживање упозорава да су Лондон, Глазгов и Бристол међу више светских градова који се суочавају са огромним претњама од пораста нивоа мора током периода који се крећу од неколико деценија до неколико векова. Узрок лежи у климатским променама.

Ако глобалне температуре достигну четири степена изнад оних у прединдустријском периоду, пораст нивоа мора могао би током наредних векова да угрози копно од којег зависи милијарду људи, показују резултати истраживања.

Међутим, испуњење циља Париског споразума о одржавању глобалних температура испод два степена пораста могло би спасити стотине милиона људи од ризика које носи море које надире.

Велики приморски градови у Азији и мала острва попут Бахама, Малдива и Кирибата суочавају се са посебно великим претњама због дугорочног пораста нивоа мора.

Резултати студије објављени су само неколико недеља пре самита о клими "Cop26" у Глазгову, где ће светски лидери покушати да трасирају пут ка постизању циљева Париског споразума.

Доктор Бен Страус, извршни директор и главни научник организације "Climate Central", који је предводио тим истраживача рекао је да резултати студије показују како ће акције које буду договорене на састанку утицати на живот на Земљи у вековима који су пред човечанством.

„За мене је главна порука колико је велика разлика између наших могућих будућих светова у зависности од тога да ли ћемо нагло смањили загађење или наставити по обичају. Наши потомци ће се носити са последицама стотинама година. Ради се о опстанку многих приморских градова широм света“, упозорава др Страус у изјави за Индипендент.

Студија, објављена у часопису Environmental Research Letters, прва је која је показала како би дугорочни или „вишевековни“ пораст нивоа мора могао да утиче на сваки део света у наступајућем периоду.

У истраживању фокус је на испитивању пораста нивоа мора у више могућих опција, у распону од оног у којем земље успешно ограничавају пораст температуре на 1,5 степени Целзијусове скале до сценарија у којима свет досеже три или чак четири степена глобалног загревања.

Колики ћемо пораст температуре забележити, увелико зависи од акција човека у блиској будућности, показује наука.

На пример, да би се раст глобалне температуре ограничио на 1,5 степен Целзијуса, глобална емисија ће морати да се смањи за 45 одсто до 2030. године, у поређењу са нивоима из 2010. године.

Међутим, недавне процене упозоравају да ће се глобална емисија повећати за 16 одсто до 2030. године.

Истраживање Страусовог тима показује како би неуспех у постизању климатских циљева у наредним деценијама могао имати последице које би се осећале стотинама година.

То је зато што се очекује да ће ниво мора знатно порасти током неколико векова због загревања океана, што доводи до ширења воде, као и због топљења глечера и ледених плоча.

Страусов тим процењује да би, ако глобалне температуре достигну пораст од три степена, Бакингемска палата би могла да буде поплављена до другог спрата као резултат повећања нивоа мора у неком тренутку.

Ако се температура повећа 1,5 степени, вода ће вероватно „само" доћи до врата палате.

Друге знаменитости које су посебно угрожене порастом нивоа мора укључују Пентагон у Вашингтону, Токијски торањ у Јапану и Лондонску кулу.

Сви налази ослањају се на претпоставку да се не примењују нове одбрамбене мере за решавање пораста нивоа мора.

Др Страус је рекао да ипак треба очекивати да ће земље донети нове мере за решавање ризика од раста нивоа мора. Међутим, ако премало будемо учинили на сузбијању пораста емисије гасова са ефектом стаклене баште, одбрана од пораста нивоа мора ће бити огроман проблем за многе регионе.

Технологија негативних емисија

Др Ела Гилберт, експерт за климу са Универзитета у Редингу која није била укључена у студију, рекла је да резултати „подцртавају важност ограничавања загревања што је више могуће“.

„Пораст нивоа мора представља стварну претњу људима који живе широм света, укључујући и неке од најгушће насељених делова планете. Аутори износе неколико претпоставки које би могле утицати на резултате. Прво, претпостављају да се не користе технологије негативних емисија, што би дугорочно могло преокренути део тог пораста нивоа мора“, рекла је др Гилберт за Индипендент.

Технологија негативних емисија је термин којим се називају технике које могу уклонити угљен-диоксид из ваздуха, попут масовног пошумљавања или употребе машина за усисавање овог гаса.

У студији, истиче др Гилберт, такође се не разматра директно будућа одбрана обале која би вероватно била изграђена за заштиту тих градова, што би такође потенцијално умањило утицај.

„Међутим, то не умањује кључну поруку да климатске промене носе огроман ризик од поплава који ће утицати на стварне људе на свим континентима на Земљи и да морамо учинити све што можемо како бисмо смањили ове потенцијално разорне последице“, поручила је др Гилберт.