Зарад планете нафта, гас и угаљ треба да остану где јесу – под земљом

Земље потписнице Париског климатског споразума 2015. године обавезале су се да ће предузети кораке да зауставе раст температуре изнад прединдустријског нивоа на 2 степена Целзијуса и гледати да можда ограниче раст и на 1,5 степени.

Међутим, фосилна горива настављају да доминирају као главни извор енергије, а светска привреда и даље је зависна од нафте, гаса и угља.

Због тога су научници у новој студији помоћу модела глобалних енергетских система покушали да утврде колика би количина фосилних горива морала да буде остављена под земљом да би се постигла 50-процентна могућност ограничавања раста температуре до 1,5 степени.

До 2050. године, скоро 60 одсто резерви нафте и природног гаса и 90 одсто резерви угља морају да остану неискоришћене, наводе научници у новој студији објављеној у часопису Нејчер (Nature).

Према њиховим проценама, то значи да би до 2050. производња нафте и гаса морала сваке године да опада за око 3 одсто. Економије свих региона у свету морале би стога да сада или ове деценије достигну врхунац експлоатације и започну са стабилним смањивањем.

Доктор Џејмс Прајс са Универзитета у Лондону каже да су сви модели које су спровели увек давали исти закључак.

„Резултат који изнова добијамо јесте рапидно смањивање коришћења фосилних горива и највећа количина остављена под земљом“, истиче Прајс.

Физику брига за политику

Многи тек отворени капацитети за извлачење горива и они који су у плану ће највероватније додатно смањити шансе да постигнемо договорено ограничење раста температуре.

Да читава ствар буде гора, научници истичу да је ова „суморна предикција“, највероватније потцењивање онога што би требало да се уради, односно да је ово најблажа верзија онога што би човечанство требало да испуни.

„Физику брига за нашу политику. Ми знамо технички како ово да изведемо, само је питање воље да то заиста и урадимо“, закључио је Прајс за Би-Би-Си.