Олеандер, раскошна биљка опасне лепоте која нам доноси мирис Медитерана

Цветни грм олеандра, или лијандера, како га често зову, раскошне биљке опасне лепоте, достиже висину до око три метра. У тропским пределима расте самоникло често између кокоса, банана и ананаса па га сматрају коровом.

Постоји око 400 врста олеандра различитих боја и цветова. Цвет је мирисан и скоро сви делови олеандера су отровни и зато чест контакт са цвећем и листовима може изазвати јаку иритацију и алергију коже.

Олеандер је медитеранска биљка и у нашим условима се гаји углавном у саксији и на сваке две до три године треба га пресађивати у за број већу саксију.

„Олеандер може бити калемљен, на стаблу, није као жбун, што се код нас најчешће среће. Оно што је јако важно је да прецветале пупољке скидате да би се он што боље бокорио. У току зиме морамо га добро заштитити или унети унутра у неку просторију која се не греје. Унесе се у мрачнију просторију, увије се и остави у саксији", саветује Јелица Спасојевић.

Уколико је случајно посађен у земљу морамо га заштитити неким памучним материјалом или агротекстилом да би преживео зиму, напомиње Спасојевићева.

После периода мировања, када стигне пролеће, олеандер треба исећи, да би могао да се бокори током лета, јер током целог лета цвета чак, некад и до дубоко у јесен, поготово ако је јесен топла, као последњих неколико година.

Може се ђубрити једном током године осим када је период мировања, тада се ништа не ради око њега. Као и све медитеранске биљке воле јако пуно сунца, што не значи да им није потребна вода.

Олеандер брзо расте, годишње око пола метра, воли воду, али не треба претеривати. Уколико се појаве неки жути листови то значи да има превише влаге и требало би да га оставимо неко време без воде.

Најлакши вид размножавања олеандра је резницама.