Ако овако наставимо да се односимо према природи, нећемо опстати као врста

Пожари су овог лета у атмосферу избацили стотине мегатона угљен-диоксида. Више од половине угљен-диоксида потиче из Северне Америке и Сибира. У Јужној Америци и Африци сезона пожара тек предстоји.

„Урађене су процене да ће овакви догађаји у будућности бити све чешћи. Чим расте температура, повећавају се екстреми високих температура. То су бољи услови за сувље време. Чим је сувље време, то су повољнији услови за избијање пожара“, објашњава метеоролог др Ана Вуковић Вимић.

У Европи је ватрена стихија прогутала стотине хиљада хектара шума, а у свету на милионе хектара.

„Са већ уништеном или деградираном природом коју имамо, са мањком шума и природних екосистема који већ имамо, овако нешто је заиста погубно по живи свет који насељава станишта која горе. Такође је погубно јер долази до повећања температуре океана, до губитка кисеоника, повећања угљоводоничне киселине у води. Све то узрокује притисак на живи свет океана“, наводи Милица Мишковић из Међународне уније за заштиту природе IUCN.

У извештају Међувладиног панела за климатске промене који су Уједињене нације окарактерисале као црвену линију за човечанство, оцењује се да ће глобалне температуре за деценију вероватно премашити планиране циљеве Париског климатског споразума. Прогнозе су да ће се ситуација погоршавати.

У нашем региону просечна температура расте брже него у другим деловима света.

„Већ није могуће зауставити климатске промене. Ту смо већ закаснили. Фокус разговора је у великој мери на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и на ублажавање климатских промена. То је нешто што је на глобалном нивоу неопходно и без чега се не може, јер ће се иначе температура повећати на преко пет степени, а то ми као врста нећемо моћи да издржимо“, наглашава Жарко Петровић из УНДП Србија.

А решења су позната. Уместо да се крче и пале шуме, неопходно је масовно пошумљавање, уместо фосилних горива – прелазак на чисте изворе енергије, смањење и рециклажа отпада.