Да није ловаца, о дивљим животињама не би имао ко да брине

Стереотип о ловцима као бркатим људима који лове зечеве по шуми је давно прошло време, наглашава Томица Радосављевић, председник Ловачког савеза централне Србије, гостујући у Јутарњем програму. С обзиром на то да је држава Србија титулар, односно власник дивљачи, модерна ловачка организација је, у ствари, управљач једним врло битним ресурсом који је само делимично обновљив и који је врло комплексна привредна грана која захтева одговорно и континуирано управљање.

„Ми газдујемо не само ловним врстама већ читавим дивљим животињским светом на територији Републике Србије. У опису ловачке организације је узгој и заштита дивљачи. Само онај вишак дивљачи који се створи је предмет лова. У дане ове суше једино су ловци на терену, пуне појилишта и износе храну, интензитет лова je смањен само на оно што је потребно и нужно“, додаје Радосављевић.

Ловачка организација има и социјални и друштвени карактер јер је одговорна друштвена организација која постоји и у најмањем селу у Србији. Ловци се врло редовно окупљају и учествују у свим видовима друштвеног живота. Посебно у руралним срединама, ловци су учесници свих еколошких акција и често учествују у хуманитарним пројектима.

„У крајевима где пресуше извори, ловци праве вештачка појилишта, довозе воду чиме ко шта има, јер ловаца има од обичних сељака до професора универзитета. Вода се одвози у вештачка појилишта, где су и хранилишта и солишта, и на тај начин обезбеђујемо део хране коју дивљач не може да нађе у природи“, објашњава саговорник Бојане Марковић.

Тренутно је најугроженија ситна дивљач – зечеви, јаребице, фазани, као и јеленска дивљач и дивље свиње које су доста бројне последњих година. Ловци износе храну да би се смањиле штете у пољопривреди и да би се дивљач задржала на одређеном подручју.

Сајам ловства

Драгољуб Димовски је оснивач и организатор Сајма лова у Крагујевцу, а један од важних сегмената сајма су едукативне радионице и стручна предавања. Током Сајма, од 19. до 22. августа, биће организована предавања о различитим темама.

„Традиционално, задњег дана сајма се одржава и Гулашијада на којој ће и ове године учествовати 10 до 15 ловачких удружења, те ће посетиоци моћи да пробају гулаш и да виде како се ловци друже“, напомиње Драгољуб Димовски, организатор Међународног сајма лова, риболова и ловног туризма.

Утицај човека је незаобилазан

Лето је мирнији период што се лова тиче. Углавном се лови ситна дивљач, препелице, дивљи голубови, гугутке. У деловима где није испуњен план, још увек траје лов на срндаће. У јеленским ловиштима почиње лов на јелене и дивље свиње, али у много мањем интензитету због суше.

„Обраћа се пажња на ограничавање предатора који доста угрожавају корисну дивљач, тако да је акценат у лововима на предаторске врсте, као што су шакал, лисица и врсте које доста могу да угрозе корисну дивљач“, напомиње председник Ловачког савеза централне Србије.

Утицај човека је незаобилазан и на биљни и животињски свет. Сам лов ни на који начин није допринео угрожавању било које врсте, али са развојем технологија у пољопривреди употреба пестицида угрожава поједине врсте које нису адаптивне, пре свега ситну дивљач.

Насупрот томе, код предаторских врста које су виталне и брзо се адаптирају, као што су шакал и дивља свиња, долази до благе експлозије популације. Ловци покушавају да ове врсте држе у оптималном броју да не би правиле штете, објашњава Томица Радосављевић.