Водич и службени пас се савршено познају и разумеју

Сасвим другачије изгледа на свом задатку пас који је обучен за проналазак експлозива. Пас који не носи случајно име Фараон, како тврди његов водич, у том послу је прецизан преко 95 одсто.

„Пас када дође и пронађе експозив, он седне и подигне уши и усредсреди се баш на то место где га је пронашао. Након тога га терам да тражи даље, ако пас неће да тражи даље, значи да је нашао и не помера се са тог места“, објашњава заставник Иван Станојковић.

У нишкој касарни „Књаз Михаило“ за потребе свих јединица дресира се око 200 паса. Само за потребе Трећег батаљона десетак паса је и додатно обучено да, између осталог, тражи предмете, одбегле или нестале људе.

Тако је пас, на основу беретке коју је оњушио, без грешке из групе војника издвојио њеног власника. Памтимо и неке примере када смо ове псе видели и на делу.

„Службени пси су коришћени за проналазак 'Малчанског берберина'. Коришћени су када је дошло до рањавања припадника ВС и коришћени су за решавање двоструког убиства у Књажевцу. Обука паса које ми користимо у Трећем батаљону војне полиције траје за заштитну службу три месеца, за курсеве специјалистичке намене траје обука шест месеци“, наводи заставник Срђан Дубић.

Уз обуку, услов је и да се водич и пас савршено познају и разумеју. Зато после осам до десет година, колики им је радни век, у већини случајева, из војске их откупљују управо њихови водичи.

У котилишту у Нишу службени пси почињу своју војну каријеру. Када напуне осам месеци упознаће своје водиче и стећи везу која траје док су у војсци, односно, док се не пензионишу.