Љубав према најтрофејнијој раси голубова, српском високолетачу, наслеђује се генерацијама
Голубарство у Србији полако нестаје. Све је мање младих који имају воље, времена или средстава да гаје голубове и да их тренирају за такмичења. Изумирање те дисциплине би представљало ненадокнадиву штету, кажу голубари, јер имамо аутохтону врсту голуба који у високом лету прави најбоље резултате на свету.
Српски високолетач – најтрофејнија је и најпознатија раса голубова у Србији. Порекло води од илирског голуба, насталог од старе дивље расе, која је временом припитомљена. Данас постоји око 30.000 узгајивача, а љубав према овим птицама, углавном се, генерацијама, преносила у породици.
„Ради се о голубу који има препознатљив изглед. Има ту капу, то је ћубасти голуб који највише личи на тог старог дивљег голуба и има карактеристичан начин лета. Он мора да лети у јату, високо и исто тако и да силази. На основу тих карактеристика његовог лета формирао се и правилник на основу кога се ми и такмичимо“, објашњава узгајивач голубова Андрија Антић.
Током сезоне, од маја до октобра, тренинзи високолетача трају од пет до 14 сати дневно. Иако лете изузетно високо, ове птице не иду далеко. Обично лете на висини између 900 и 1.500 метара, а када је време повољно, и до две и по хиљаде метара.
„Наш закон не познаје, нажалост, као што је то у Швајцарској и неким другим земљама, где људи који желе у градским срединама да држе голубове добијају од месних заједница одређени простор, где под одређеним условима могу ставити своје голубарнике. То у Србији, нажалост није регулисано. Морате се ослонити да држите голубове само у свом дворишту. То кошта“, напомиње Никола Јововић из Голубарског савеза Србије.
Ко жели да се такмичи мора имати барем педесетак голубова за чију храну месечно издваја око 4.000 динара. Додатни трошак су вакцине, разни препарати и котизације за учествовање на такмичењима.
„Такмичење почиње од удружења. Такмичари, који се такмиче у удружењима, морају да направе квалификациони резултат да би се такмичили у вишим савезима, а виши савези су Првенство општине, региона, Србије и Србије плус“, наводи Милета Станојловић, председник такмичарске комисије.
Улагања се исплате само најуспешнијим такмичарима који продају шампионе. Такво јато може да вреди и око 5.000 евра. Иако узгајивачи често поклањају птице, ретки су они који желе да наставе традицију.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар